Luka 7:1-50
7 Kad je sve to rekao narodu koji ga je slušao, ušao je u Kapernaum.+
2 Jedan stotnik* je imao bolesnog roba, koji samo što nije umro, a bio mu je drag.+
3 Kad je čuo za Isusa, poslao je k njemu judejske starešine da ga zamole da dođe i da mu izleči roba.
4 Oni su došli kod Isusa i usrdno ga zamolili: „Zaslužuje da mu to učiniš,
5 jer voli naš narod+ i sagradio nam je sinagogu.“
6 Tada je Isus pošao s njima. Kad je bio nedaleko od kuće, stotnik je već poslao prijatelje da mu kažu: „Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.+
7 Zato sebe nisam smatrao dostojnim da dođem k tebi. Nego reci reč da ozdravi moj sluga.
8 Jer i ja imam svoje pretpostavljene, a imam i vojnike koji su mi podređeni, pa jednom kažem: ’Idi!‘ i on ode, a drugom: ’Dođi!‘ i on dođe, i svom robu: ’Uradi to!‘ i on uradi.“+
9 Kad je Isus to čuo, zadivio mu se, pa se okrenuo narodu koji je išao za njim i rekao: „Kažem vam, ni u Izraelu nisam našao tako veliku veru.“+
10 Kad su se oni koji su bili poslati vratili kući, našli su roba zdravog.+
11 Nedugo zatim, uputio se u grad koji se zove Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnoštvo ljudi.
12 Kad se približio gradskim vratima, iznosili su mrtvaca,+ jedinca+ u majke, koja je bila udovica. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada.
13 Kad ju je Gospod ugledao, sažalio+ se na nju i rekao joj: „Ne plači.“+
14 Zatim je prišao i dotakao nosila. Oni koji su ih nosili stali su, a on je rekao: „Mladiću, tebi govorim, ustani!“+
15 I mrtvac je seo i progovorio, i Isus ga je dao njegovoj majci.+
16 Sve je obuzeo strah+ i slavili su Boga, govoreći: „Veliki je prorok+ podignut među nama“ i „Bog se smilovao svom narodu.“+
17 Vest o tome što je učinio proširila se po svoj Judeji i okolini.
18 Jovanovi učenici su izvestili Jovana o svemu ovome.+
19 Zato je Jovan pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodu da ga pitaju: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?“+
20 Kad su ti ljudi došli k njemu, rekli su: „Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi da te pitamo: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?‘“
21 A on je tog časa mnoge izlečio od nemoći,+ teških bolesti i zlih duhova i mnogim slepim ljudima podario vid.
22 Zato je odgovorio toj dvojici: „Idite,+ javite Jovanu šta ste videli i čuli: Slepi+ vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se objavljuje+ dobra vest.+
23 Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri.“*+
24 Kad su Jovanovi glasnici otišli, počeo je narodu da govori o Jovanu: „Šta ste izašli da gledate u pustinji? Trsku koju ljulja vetar?+
25 Šta ste onda izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošne haljine?+ Pa, oni koji nose divnu odeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim dvorima.+
26 Šta ste onda izašli da vidite? Proroka?+ Da, kažem vam, i mnogo više od proroka.+
27 To je onaj za koga je pisano: ’Evo, ja šaljem svog glasnika pred tvojim licem,+ koji će pripremiti put tvoj pred tobom.‘+
28 Kažem vam, među rođenima od žene niko nije veći+ od Jovana, ali ko je manji u Božjem kraljevstvu, veći je od njega.“+
29 A svi ljudi i poreznici, kad su to čuli, priznali su da je Bog pravedan.+ To su bili oni koji su se krstili Jovanovim krštenjem.+
30 A fariseji i poznavaoci Zakona odbacili su ono što je Bog naumio+ s njima, jer nisu hteli da ih Jovan krsti.
31 „S kim, dakle, da uporedim ljude ovog naraštaja? Kome su slični?+
32 Slični su deci koja sede na trgu i međusobno se dovikuju: ’Svirali smo vam frulu, ali niste igrali. Naricali smo, ali niste plakali.‘+
33 Jer došao je Jovan Krstitelj, koji nije jeo hleb niti pio vino, a vi govorite: ’Demon je u njemu.‘+
34 Došao je Sin čovečji, koji jede i pije, a vi govorite: ’Gle izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!‘+
35 Ipak, mudrost+ opravdavaju sva njena deca.“+
36 Jedan farisej ga je molio da ruča s njim. Zato je on ušao u farisejevu kuću+ i zauzeo mesto za stolom.*
37 I jedna žena koja je u gradu bila poznata kao grešnica saznala je da je on na obroku u farisejevoj kući, pa je donela alabastarsku+ bočicu mirisnog ulja,
38 smestila se iza kod njegovih nogu i sva uplakana počela da mu kvasi noge suzama i da ih briše svojom kosom. Ljubila mu je noge i mazala ih mirisnim uljem.
39 Kad je to video farisej koji ga je pozvao, pomislio je u sebi: „Da je ovaj čovek prorok,+ znao bi ko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica.“+
40 A Isus mu je rekao: „Simone, imam nešto da ti kažem.“ A on reče: „Učitelju, kaži!“
41 „Dva čoveka su bila dužna nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao petsto denara,*+ a drugi pedeset.
42 Kako nisu mogli da vrate dug, on je spremno oprostio+ obojici. Dakle, koji će ga od njih više voleti?“
43 Simon odgovori: „Verovatno onaj kome je oprostio više.“ Isus mu reče: „Ispravno si prosudio.“
44 I okrenuvši se prema ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, i nisi mi dao vode+ za noge. A ova žena mi je noge oblila suzama i obrisala ih svojom kosom.
45 Nisi me pozdravio poljupcem,+ a ova žena, otkako sam ušao, nije prestala da mi ljubi noge.
46 Nisi mi namazao glavu uljem,+ a ova žena mi je namazala noge mirisnim uljem.
47 Zbog toga, kažem ti, oprošteni su joj gresi,+ iako ih je mnogo, jer je mnogo ljubavi pokazala. A kome je malo oprošteno, malo ljubavi pokazuje.“
48 Zatim njoj reče: „Oprošteni su ti gresi.“+
49 Tada su oni koji su bili s njim za stolom pomislili u sebi: „Ko je ovaj da i grehe oprašta?“+
50 A ženi je rekao: „Tvoja vera te je spasla.+ Idi s mirom.“+
Fusnote
^ Ili: „centurion“, to jest zapovednik čete od 100 vojnika.
^ Ili: „ko se o mene ne spotakne“.
