Marko 6:1-56
6 Otišao je odande i došao u svoj zavičaj, a njegovi učenici su išli za njim.+
2 Kad je došao sabat, počeo je da poučava u sinagogi. Mnogi koji su ga slušali bili su zadivljeni i rekli su: „Otkud to ovome?+ Otkud mu takva mudrost i kako to da njegove ruke čine takva silna dela?*
3 Zar nije ovo tesar,+ Marijin sin+ i Jakovljev,+ Josifov, Judin i Simonov+ brat? I zar nisu njegove sestre ovde s nama?“ I nisu hteli da veruju u njega.+
4 A Isus im je rekao: „Prorok nije bez časti nigde osim u svom zavičaju,+ među svojim rođacima i u svom domu.“+
5 Zato tamo nije učinio nijedno moćno delo, osim što je položio ruke na nekoliko bolesnih i izlečio ih.
6 Čudio se što nemaju vere. I obilazio je okolna sela i poučavao ljude.+
7 Zatim je pozvao dvanaestoricu, i počeo da ih šalje dva po dva,+ dajući im vlast nad nečistim duhovima.+
8 I zapovedio im je da ne nose na put ništa sem štapa — ni hleb, ni torbu,+ ni novac u pojasu+ —
9 nego da obuju sandale i da ne nose dve haljine.+
10 Još im je rekao: „U koju kuću uđete,+ ostanite tamo sve dok ne odete iz tog mesta.+
11 A u mestu u kom vas ne prime i ne poslušaju vas, odlazeći odande otresite prašinu ispod svojih nogu njima za svedočanstvo.“+
12 Tako su krenuli i propovedali da bi se ljudi pokajali.+
13 Isterivali su mnoge demone+ i mazali uljem+ mnoge bolesne i lečili ih.+
14 To je došlo do ušiju kralja Iroda,* jer je Isusovo ime postalo poznato i govorilo se: „Jovan Krstitelj je uskrsnuo iz mrtvih i zato čini moćna dela.“+
15 A drugi su govorili: „To je Ilija.“+ Treći su govorili: „To je prorok poput prorokâ iz prošlosti.“+
16 Kad je Irod to čuo, rekao je: „To je Jovan kome sam odrubio glavu, on je uskrsnuo.“+
17 Jer sam Irod je poslao da uhvate Jovana i da ga vezanog bace u zatvor zbog Irodijade, žene svog brata Filipa, kojom se bio oženio.+
18 Jer Jovan je govorio Irodu: „Zakon ti ne dozvoljava da imaš ženu svog brata.“+
19 A Irodijada ga je mrzela+ i htela je da ga ubije, ali nije mogla,+
20 jer se Irod bojao+ Jovana, znajući da je on pravedan i svet čovek,+ pa ga je štitio. Kad god ga je slušao,+ bio je u velikoj nedoumici šta da uradi, ali ipak ga je rado slušao.
21 Ali Irodijadi se pružila prilika+ kad je Irod na svoj rođendan+ priredio večeru svojim velikašima, vojnim zapovednicima* i galilejskim prvacima.
22 I ušla je Irodijadina kći i zaigrala. Svidela se Irodu i njegovim gostima.*+ Kralj je rekao devojci: „Zatraži od mene što god hoćeš, i daću ti.“
23 I zakleo joj se: „Što god zatražiš od mene, daću ti,+ pa bilo to i pola mog kraljevstva.“+
24 Ona je izašla i pitala svoju majku: „Šta da tražim?“ A ona joj je odgovorila: „Glavu Jovana Krstitelja.“+
25 I odmah je požurila kod kralja i rekla: „Hoću da mi smesta daš na poslužavniku glavu Jovana Krstitelja.“
26 Kralj se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i gostiju nije hteo da je odbije.+
27 Zato je kralj odmah poslao jednog od telesne straže i zapovedio mu da donese Jovanovu glavu. I ovaj je otišao i odrubio mu glavu u zatvoru+
28 i doneo je na poslužavniku i dao je devojci, a devojka ju je dala svojoj majci.+
29 Kad su njegovi učenici čuli za to, došli su i uzeli njegovo telo i položili ga u grob.+
30 Apostoli su se skupili kod Isusa i izvestili ga o svemu što su činili i čemu su poučavali.+
31 Tada im je rekao: „Pođite sa mnom na jedno osamljeno mesto+ i malo se odmorite.“+ Jer su mnogi dolazili i odlazili, pa nisu imali vremena ni da jedu.+
32 Tako su sami otišli čamcem na jedno osamljeno mesto.+
33 Ali ljudi su ih videli kako odlaze, pa su mnogi saznali za to i iz svih gradova pohrlili su pešice i prestigli ih.+
34 A kad je izašao, video je silan narod, pa se sažalio+ na njih, jer su bili kao ovce bez pastira.+ I počeo je da ih poučava mnogo čemu.+
35 Kad je već bilo kasno, prišli su mu učenici i rekli: „Ovo je osamljeno mesto, a već je kasno.+
36 Otpusti ih, neka idu u okolne zaseoke i na imanja da kupe sebi nešto za jelo.“+
37 Tada im on reče: „Vi im dajte da jedu.“ A oni mu rekoše: „Da odemo da kupimo hleba za dvesta denara* pa da im damo da jedu?“+
38 On im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i vidite!“ Kad su pogledali, rekli su: „Pet, i dve ribe.“+
39 I rekao je svima da posedaju* u grupama+ po zelenoj travi.+
40 Posedali su u grupama po sto i po pedeset.+
41 On je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo i izrekao blagoslov+ pa izlomio+ hlebove i dao ih učenicima da ih podele ljudima. I dve ribe je razdelio svima.
42 Svi su jeli i nasitili se.+
43 Sakupili su ostatke, dvanaest punih korpi, i ostatke od riba.
44 Onih koji su jeli hlebove bilo je pet hiljada muškaraca.+
45 I odmah je naterao svoje učenike da uđu u čamac i da krenu na drugu obalu prema Vitsaidi, dok je on otpustio narod.+
46 Oprostio se s njima i otišao u goru da se moli.+
47 Uveče je čamac bio nasred mora, a on je sam bio na kopnu.+
48 Kad ih je video kako se muče veslajući,+ jer su plovili nasuprot vetru, oko četvrte noćne straže* došao je k njima, hodajući po moru. Ali hteo je da ih mimoiđe.
49 Kad su ga ugledali kako hoda po moru, pomislili su: „To je utvara!“ I počeli su da viču.+
50 Jer svi su ga videli i uplašili se. Ali on im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri, ja sam! Ne bojte se.“+
51 I ušao je k njima u čamac i vetar je utihnuo. A oni su bili veoma zadivljeni,+
52 jer nisu shvatili šta je značilo čudo sa hlebovima, nego im srce to i dalje nije moglo razumeti.+
53 Kad su prešli na kopno, došli su u Genezaret i usidrili čamac u blizini.+
54 Čim su izašli iz čamca, ljudi su ga prepoznali,
55 pa su se rastrčali po celom tom kraju i počeli da na nosilima donose bolesne tamo gde su čuli da se on nalazi.
56 I gde god bi ulazio — u sela, u gradove, u naselja+ — na trgove bi stavljali bolesne, i oni bi ga molili da dotaknu+ barem rub+ njegove haljine. I ko bi ga dotakao, ozdravio bi.+
Fusnote
^ Ili: „takva čuda“.
^ Ili: „hilijarsima“. „Hilijarh“ je bio zapovednik odreda od 1 000 vojnika.
