Mihej 7:1-20
7 Teško meni,+ jer sam kao kad se bere letnje voće,* kao kad se pabirči posle berbe grožđa!+ Nema grozda za jelo niti rane smokve za kojima mi duša žudi!+
2 Veran čovek je nestao sa zemlje i među ljudima nema čestitog čoveka.+ Svi vrebaju da proliju krv.+ Svako mrežom lovi svog brata.+
3 Ruke su im usmerene na zlo da ga spretno čine.+ Knez traži poklon, sudija sudi za nagradu,+ velikaš iznosi želju svoje duše,+ i svi se u tome potpomažu.
4 Najbolji među njima je kao bodljikavo grmlje, najpošteniji je gori od trnovite žive ograde.+ Doći će dan tvojih stražara, dan kad ćeš biti kažnjen.+ Tada će se ljudi prestraviti.+
5 Ne verujte drugu. Ne uzdajte se u bliskog prijatelja.+ Pred onom koja ti na krilu leži pazi šta ti usta govore.+
6 Jer sin prezire oca, kćer ustaje na svoju majku+ i snaha na svoju svekrvu.+ Čoveku su neprijatelji njegovi ukućani.+
7 A ja ću na Jehovu gledati.+ Spremno ću čekati Boga svog spasenja.+ Uslišiće me moj Bog.+
8 Ne raduj se nada mnom, neprijateljice moja!+ Ako sam i pao, sigurno ću ustati.+ Ako i boravim u tami,+ Jehova će mi biti svetlost.+
9 Podnosiću Jehovin gnev — jer sam mu zgrešio+ — dok ne okonča moju parnicu i ne izvrši pravdu za mene.+ On će me izvesti na svetlost, gledaću njegovu pravednost.+
10 Moja neprijateljica će to videti, i sramota će pokriti nju+ koja mi je govorila: „Gde je Jehova, tvoj Bog?“+ Oči će je moje gledati.+ Tada će biti izgažena kao blato po ulicama.+
11 U dan kad se budu gradile tvoje kamene zidine, u taj dan odredba će biti daleko.+
12 U taj dan k tebi će doći ljudi iz Asirije i iz egipatskih gradova, od Egipta pa sve do Reke,*+ od svih mora i sa svih gora.+
13 I zemlja će se pretvoriti u pustoš zbog svojih stanovnika, zbog plodova njihovih dela.+
14 Pasi narod svoj palicom svojom,+ stado nasledstva svog koje je samo živelo u šumi, usred voćnjaka.+ Neka pase u Vasanu i Galadu,+ kao u staro vreme.+
15 „Kao u vreme kad ste izlazili iz Egipta, pokazaću vam čudesna dela.+
16 Narodi će ih videti i postideće se sve svoje moći.+ Staviće ruku na svoja usta+ i uši će im se zaglušiti.
17 Lizaće prašinu kao zmije,+ kao gmizavci zemaljski sa strepnjom će izaći iz svojih skloništa.+ K meni, Jehovi Bogu, doći će drhteći i mene će se bojati.“+
18 Ko je Bog kao što si ti,+ koji oprašta krivicu i prelazi preko prestupa+ ostatka svog nasledstva?+ Neće on zauvek biti gnevan, jer milost* rado pokazuje.+
19 Ponovo će nam se smilovati,+ pogaziće naše prestupe.+ Sve njihove grehe bacićeš u morske dubine.+
20 Pokazaćeš nam vernost koju si pokazao Jakovu, milost* koju si pokazao Avrahamu, kao što si se još davnih dana zakleo našim praočevima.+
