Postanak 27:1-46
27 Kad je Isak ostario i kad su mu oči toliko oslabile da više nije video,+ pozvao je svog starijeg sina Isava i rekao mu:+ „Sine!“, a on je odgovorio: „Evo me!“
2 Zatim mu je rekao: „Ja sam ostario,+ i ne znam kog dana ću umreti.+
3 Zato te molim da sad uzmeš svoju opremu, svoj tul i luk, pa da odeš u polje i da mi uloviš neku divljač.+
4 Onda mi spremi ukusno jelo kakvo volim i donesi mi da jedem, i da te moja duša blagoslovi pre nego što umrem.“+
5 Ali Rebeka je slušala dok je Isak govorio svom sinu Isavu. Isav je otišao u polje da ulovi divljač i da je donese.+
6 A Rebeka je rekla svom sinu Jakovu:+ „Upravo sam čula kako je tvoj otac razgovarao s tvojim bratom Isavom i rekao mu:
7 ’Donesi mi neku divljač i spremi mi ukusno jelo pa da se najedem i da te blagoslovim pred Jehovom pre svoje smrti.‘+
8 A sada, sine, slušaj šta ću ti zapovediti.+
9 Molim te, idi do stada i donesi mi odande dva dobra jareta da od njih spremim tvom ocu ukusno jelo kakvo voli.
10 Onda ćeš ga odneti svom ocu da jede pa da te blagoslovi pre svoje smrti.“
11 Jakov na to reče svojoj majci Rebeki: „Ali moj brat Isav je maljav, a ja nisam.+
12 Šta ako me otac opipa?+ Onda će pomisliti da sam hteo da mu se narugam,+ pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.“+
13 Tada mu majka reče: „Sine moj, neka prokletstvo namenjeno tebi padne na mene.+ Ti samo poslušaj moj glas, idi i donesi mi dva jareta.“+
14 Tako je on otišao, uzeo ih i doneo ih svojoj majci, a ona je spremila ukusno jelo kakvo je njegov otac voleo.
15 Zatim je Rebeka uzela odeću svog starijeg sina Isava,+ najlepšu koju je imala u kući,+ i obukla svog mlađeg sina Jakova.+
16 Jarećim kožama pokrila mu je ruke i deo vrata gde je bio gladak.+
17 Zatim je svom sinu Jakovu dala ukusno jelo i hleb koji je spremila.+
18 Tako je on ušao kod svog oca i rekao: „Oče!“, a on odgovori: „Evo me! Ko si ti, sine?“
19 Jakov reče svom ocu: „Ja sam Isav, tvoj prvenac.+ Učinio sam kako si mi rekao. Molim te, ustani, sedi i jedi od divljači koju sam ulovio, pa da me tvoja duša blagoslovi.“+
20 Tada Isak reče svom sinu: „Kako si je tako brzo našao, sine moj?“ A on odgovori: „Tvoj Bog Jehova dao je da izađe pred mene.“
21 Isak zatim reče Jakovu: „Molim te, sine, priđi bliže da te opipam da znam da li si ti zaista moj sin Isav ili nisi.“+
22 Tako je Jakov prišao svom ocu Isaku. On ga je opipao, a zatim rekao: „Glas je Jakovljev, a ruke su Isavove.“+
23 Tako nije prepoznao Jakova, jer su njegove ruke bile maljave kao ruke njegovog brata Isava. Zato ga je blagoslovio.+
24 Zatim mu reče: „Da li si ti zaista moj sin Isav?“, a on odgovori: „Jesam.“+
25 Onda Isak reče: „Donesi mi da jedem od divljači koju si ulovio, sine moj, pa da te moja duša blagoslovi.“+ Jakov ga je poslužio i on je jeo. Zatim mu je doneo vino da pije.
26 Onda mu njegov otac Isak reče: „Molim te, sine, priđi bliže i poljubi me.“+
27 On je prišao bliže i poljubio ga, tako da je Isak mogao da oseti miris njegove odeće.+ Zatim ga je blagoslovio:
„Gle, miris mog sina je kao miris polja koje je Jehova blagoslovio.
28 Neka ti istiniti Bog daje rosu s nebesa+ i plodnu zemlju,+ izobilje žita i mladog vina.+
29 Neka ti narodi služe i neka ti se plemena klanjaju.+ Budi gospodar svojoj braći i neka ti se klanjaju sinovi tvoje majke.+ Neka su prokleti svi koji tebe proklinju i neka su blagoslovljeni svi koji tebe blagosiljaju.“+
30 Tek što je Isak blagoslovio Jakova i samo što je Jakov otišao od lica svog oca Isaka, njegov brat Isav vratio se iz lova.+
31 I on je spremio ukusno jelo. Zatim ga je doneo svom ocu i rekao mu: „Ustani, oče, i jedi od divljači koju je ulovio tvoj sin, pa da me onda tvoja duša blagoslovi.“+
32 Tada ga je njegov otac Isak pitao: „Ko si ti?“, a on odgovori: „Ja sam tvoj sin Isav, tvoj prvenac.“+
33 Isak se uplaši i sav poče da se trese, pa reče: „Ko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i doneo mi je, pa sam jeo od svega pre nego što si ti došao i njega sam blagoslovio? On će i ostati blagoslovljen!“+
34 Kada je Isav čuo reči svog oca, s puno gorčine povika iz sveg glasa i reče svom ocu:+ „Oče, blagoslovi i mene!“+
35 Ali on odgovori: „Tvoj brat je došao s prevarom da bi dobio blagoslov namenjen tebi.“+
36 A Isav na to reče: „Zar nije zato dobio ime Jakov,* jer me je već dvaput izgurao?+ Već mi je oduzeo prvenaštvo,+ a ovog puta mi je oduzeo i blagoslov!“+ Zatim reče: „Zar nisi i za mene ostavio blagoslov?“
37 Isak odgovori Isavu: „Evo, postavio sam ga za gospodara nad tobom,+ i svu njegovu braću dao sam mu za sluge,+ i snabdeo sam ga žitom i mladim vinom,+ pa šta bih sad još mogao da učinim za tebe, sine?“
38 Tada Isav reče svom ocu: „Oče, zar imaš samo jedan blagoslov? Blagoslovi i mene, oče!“+ Zatim Isav glasno zaplaka.+
39 Isak, njegov otac, odgovori mu:
„Evo, tvoje prebivalište biće daleko od plodne zemlje i od rose nebeske.+
40 Živećeš od svog mača+ i služićeš svom bratu.+ Ali kad se pobuniš, slomićeš njegov jaram i zbacićeš ga sa svog vrata.“+
41 Isav je gajio mržnju prema Jakovu zbog blagoslova kojim ga je njegov otac blagoslovio,+ i zato je u svom srcu govorio:+ „Bliže se dani žalosti za mojim ocem.+ Posle toga ubiću svog brata Jakova.“+
42 Kad su Rebeki javili šta je rekao njen stariji sin Isav, odmah je poslala po svog mlađeg sina Jakova i rekla mu: „Pazi! Tvoj brat Isav teši se mišlju da će te ubiti.+
43 Zato, sine, poslušaj moj glas; ustani+ i beži kod mog brata Lavana u Haran.+
44 Ostani kod njega neko vreme dok se gnev tvog brata ne stiša,+
45 dok se ne odvrati od tebe gnev tvog brata i dok ne zaboravi šta si mu učinio.+ A ja ću poslati po tebe i vratiću te odande. Zašto da ostanem bez vas obojice u jedan dan?“
46 Zatim je Rebeka rekla Isaku: „Smučio mi se život zbog Hetovih kćeri.+ Ako i Jakov uzme ženu od kćeri ove zemlje, kao što su Hetove kćeri, šta će mi život?“+
