Postanak 50:1-26
50 Tada je Josif pao na lice svog oca,+ briznuo u plač nad njim i poljubio ga.+
2 Zatim je Josif zapovedio svojim slugama, lekarima, da balsamuju+ njegovog oca. Tako su lekari balsamovali Izraela,
3 i za to im je trebalo punih četrdeset dana, jer im je obično toliko bilo potrebno za balsamovanje. Egipćani su ga sedamdeset dana oplakivali.+
4 Kad su prošli dani oplakivanja, Josif je rekao onima na faraonovom dvoru: „Molim vas, ako sam našao milost u vašim očima,+ ovako recite faraonu:
5 ’Moj otac me je zakleo+ rečima: „Ja ću uskoro umreti.+ Sahrani me u grobu koji sam za sebe iskopao u hananskoj zemlji.“+ Zato te sada molim, dozvoli mi da odem i sahranim svog oca, a onda ću se vratiti.‘“
6 A faraon mu je na to rekao: „Idi i sahrani svog oca kao što te je zakleo.“+
7 Tako je Josif otišao da sahrani svog oca, a s njim su pošle sve faraonove sluge, starešine+ njegovog dvora i sve starešine egipatske zemlje,
8 i ceo Josifov dom, njegova braća i dom njegovog oca.+ Samo su svoju decu i svoju sitnu i krupnu stoku ostavili u zemlji Gesem.
9 S njim su pošla i kola i konjanici,+ tako da je povorka bila veoma velika.
10 Onda su stigli na gumno+ Atad, koje je na području oko Jordana,+ i tu su mnogo i bolno naricali. Tu je Josif još sedam dana oplakivao svog oca.+
11 Kad su stanovnici te zemlje, Hananci, videli to oplakivanje na gumnu Atad, uzviknuli su: „To je velika žalost za Egipćane!“ Zato je to mesto, koje se nalazi na području oko Jordana, nazvano Avel-Misraim.*+
12 Tako su njegovi sinovi učinili upravo onako kako im je zapovedio.+
13 Odneli su ga u hanansku zemlju i sahranili u pećini u polju Makpeli, koja je ispred Mamrije, u polju koje je Avraham kupio od Efrona Hetejina za grob.+
14 Kad je sahranio svog oca, Josif se vratio u Egipat, on i njegova braća i svi oni koji su pošli s njim da sahrane njegovog oca.
15 Kad su Josifova braća videla da im je otac umro, rekla su: „Možda Josif gaji mržnju prema nama,+ pa će nam vratiti za sve zlo što smo mu učinili.“+
16 Zato su Josifu preneli zapovest ovim rečima: „Pred svoju smrt tvoj otac je zapovedio:
17 ’Ovako recite Josifu: „Molim te, oprosti+ svojoj braći prestup i greh kojim su ti naneli zlo.“‘+ I zato te sada molimo, oprosti prestup slugama Boga tvog oca.“+ Josif je briznuo u plač kad su mu to rekli.
18 Posle toga došla su i njegova braća, pala su pred njim i rekla: „Evo, tvoji smo robovi!“+
19 Tada im je Josif rekao: „Ne bojte se, zar sam ja na mestu Boga?+
20 Vi ste mi mislili zlo, ali je Bog mislio dobro da bi uradio ono što danas čini i da bi mnogim ljudima sačuvao život.+
21 Zato se sada ne bojte. Ja ću snabdevati hranom vas i vašu decu.“+ Tako ih je utešio ohrabrujućim rečima.
22 Josif je ostao da živi u Egiptu, on i dom njegovog oca. On je živeo sto i deset godina.
23 Josif je video Jefremove sinove do trećeg kolena,+ a i sinove Mahira,+ Manasijinog sina, koji su se rodili na Josifovim kolenima.+
24 Na kraju je Josif rekao svojoj braći: „Ja ću uskoro umreti. Ali Bog će obratiti pažnju na vas,+ i izvešće vas iz ove zemlje u zemlju koju je pod zakletvom obećao Avrahamu, Isaku i Jakovu.“+
25 Josif je zakleo Izraelove sinove rečima: „Bog će obratiti pažnju na vas. Tada odnesite moje kosti odavde.“+
26 Josif je umro kad je imao sto deset godina. Balsamovali+ su ga i stavili u kovčeg u Egiptu.
