Neko bi mogao doći do zaključka da bi doslovan prevod, reč za reč, omogućio čitaocu da ima bolji uvid u to šta je stajalo u izvornom tekstu. Međutim, to nije uvek tako. Razmotrimo nekoliko razloga:

• Ne postoje dva jezika koja imaju potpuno istu gramatiku, fond reči i rečeničnu strukturu. Profesor hebrejskog Samjuel Drajver napisao je da se jezici „ne razlikuju samo po gramatici i rečima, nego i po [...] načinu na koji se misli povezuju i formiraju rečenice.“ Način razmišljanja u različitim jezicima je potpuno drugačiji. „Zbog toga se i struktura rečenice razlikuje od jezika do jezika“, zaključuje profesor Drajver.

• Nijedan savremeni jezik sa svojim fondom reči i gramatikom ne poklapa se u potpunosti sa fondom reči i gramatikom hebrejskog, aramejskog i grčkog koji su se govorili u biblijska vremena. Prema tome, doslovan prevod biblijskog teksta bio bi nejasan, a ponekad bi čak mogao pogrešno preneti smisao.

• Određena reč ili izraz može imati različito značenje u zavisnosti od konteksta u kom se koristi.

Prevodilac ponekad može neke delove teksta prevesti doslovno, reč za reč, ali pritom treba da bude veoma pažljiv.

Sledeći primeri pokazuju kako se prevod reč za reč može pogrešno razumeti:

•   U izvornom tekstu Biblije, izrazima „spavati“ i „zaspati“ ukazuje se i na doslovan san i na smrtni san (Matej 28:13; Dela apostolska 7:60, fusn.). Kada se ti izrazi odnose na smrt, prevodioci Biblije mogu da ih prevedu kao „zaspati smrtnim snom“ ili jednostavno „umreti“, kako bi pomogli čitaocu da ispravno razume smisao (Psalam 76:5, 6; 1. Korinćanima 15:51; 1. Solunjanima 4:13).

• U Efešanima 4:14 apostol Pavle je koristio izraz čiji bi doslovan prevod glasio „u kockanju ljudskom“. Ovaj drevni idiom ukazuje na varanje tokom kockanja. U većini jezika doslovan prevod ovog izraza ne bi imao mnogo smisla. Smisao izvornog teksta mnogo jasnije se prenosi ako se ovaj izraz prevede na sledeći način: „jer slušaju ljude koji se služe prevarom“.

• U Rimljanima 12:11 nalazi se grčki izraz koji doslovno znači „do ključanja duha“. Tim rečima se na naš jezik ne bi ispravno preneo smisao izvornog teksta. Zato taj deo pomenutog stiha u ovom prevodu glasi: „Neka vas duh podstiče na revnost.“

• Isus je u svojoj poznatoj Propovedi na gori koristio izraz koji u mnogim prevodima Svetog pisma glasi: „Blago siromašnima duhom“ (Matej 5:3, Daničić–Karadžić). Na mnogim jezicima doslovan prevod ovog izraza bio bi nejasan. Na nekima bi čak preneo misao o psihički nestabilnim osobama ili o onima kojima nedostaje životna energija i odlučnost. Međutim, Isus je zapravo govorio o tome da čovekova sreća ne zavisi od toga da li je zadovoljio svoje fizičke potrebe nego od toga da li je svestan da mu je potrebno Božje vođstvo (Luka 6:20). Prema tome, izrazi kao što su „oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ ili „oni koji su svesni da im je potreban Bog“ mnogo preciznije prenose smisao izvornog teksta (Matej 5:3, fusn.).

• U mnogim kontekstima, hebrejska reč koja se prevodi kao „ljubomora“ poklapa se sa značenjem te srpske reči, a to je ljutnja zbog sumnje u vernost bliske osobe ili zavist zbog nečega što drugi poseduju (Poslovice 6:34; Isaija 11:13). Međutim, ta hebrejska reč može imati i pozitivno značenje. Primera radi, njome se ponekad ukazuje na revnost kojom Jehova štiti svoje sluge ili na to što on zahteva potpunu odanost (Izlazak 34:14; 2. Kraljevima 19:31; Jezekilj 5:13;  Zaharija 8:2). Osim toga, može se odnositi i na revnost vernih Božjih slugu koje mu svim srcem služe i ne dozvoljavaju da iko zauzme njegovo mesto, to jest da mu se iko suprotstavlja (Psalam 69:9; 119:139; Brojevi 25:11, fusn.).

• Hebrejska reč koja se najčešće odnosi na ljudsku ruku ima širok spektar značenja. U zavisnosti od konteksta, ova reč se može prevesti kao „vlast“, „darežljivost“ ili „moć“ (2. Samuilova 8:3; 1. Kraljevima 10:13; Izlazak 14:31). Zapravo, ova reč je u srpskom izdanju prevoda Novi svet prevedena na više od 40 načina.

S obzirom na sve pomenute faktore, jasno je da prevođenje Svetog pisma podrazumeva mnogo više od toga da se izvorne reči svaki put prevedu istim rečima. Prevodioci moraju pažljivo birati reči koje tačno i razumljivo prenose smisao izvornog teksta. Osim toga, oni moraju formulisati rečenice u skladu s gramatičkim pravilima jezika na koji prevode da bi rezultat bio tekst koji je zadovoljstvo čitati.

U isto vreme, prevodioci moraju paziti da ne odu u drugu krajnost i daju sebi preveliku slobodu. Prevodilac koji prevodi Bibliju u skladu s tim kako on tumači njenu celokupnu poruku mogao bi da izmeni smisao izvornog teksta. Na primer, mogao bi ubaciti svoje tumačenje izvornog teksta ili izostaviti važne detalje koji se nalaze u njemu. Premda je parafrazirani prevod Biblije lakše čitati, takav slobodan prevod bi mogao zamagliti poruku izvornog teksta i lišiti čitaoca važnih informacija.

Na prevod lako mogu uticati i uverenja prevodioca u pogledu doktrinarnih pitanja. Primera radi, u Mateju 7:13 stoji: „Široka su vrata i prostran je put koji vode u uništenje.“ Verovatno pod uticajem svojih verovanja, prevodioci na nekim jezicima koristili su ovde reč „pakao“, premda grčka reč koja se nalazi u izvornom tekstu zapravo znači „uništenje“.

Prevodilac Biblije mora takođe imati na umu da je Biblija pisana na jeziku kojim su govorili obični ljudi kao što su zemljoradnici, pastiri i ribari (Nemija 8:8, 12; Dela apostolska 4:13). Prema tome, dobar prevod Biblije prepoznaje se po tome što omogućava da istinoljubivi ljudi razumeju njenu poruku, bez obzira na njihov  stepen obrazovanja. U prevodu je bolje koristiti jasne, poznate i razumljive reči nego izraze koje prosečan čitalac retko koristi.

Mnogi prevodioci su neopravdano uzeli preveliku slobodu da iz savremenih prevoda izostave Božje ime, Jehova, iako se to ime nalazi u drevnim biblijskim rukopisima. (Videti Dodatak A4.) U mnogim prevodima, Božje ime je zamenjeno titulom „Gospod“, a neki prevodi čak zamagljuju činjenicu da Bog ima ime. Na primer, u nekim prevodima Jovan 17:26, stih koji je deo Isusove molitve, glasi: „Njima sam saopštio ko si ti“, a Jovan 17:6: „Učinio sam da te oni upoznaju.“ Međutim, precizniji prevod Isusovih reči glasio bi: „Ja sam im objavio tvoje ime“ i „Objavio sam tvoje ime ljudima.“

U predgovoru prvog izdanja prevoda Novi svet na engleskom pisalo je: „Nismo parafrazirali tekst Svetog pisma. Trudili smo se da prevod bude što doslovniji, kad god je to dopuštao savremeni engleski jezik i kad god razumljivost teksta ne bi bila narušena zbog neprirodnih formulacija.“ Odbor za biblijski prevod Novi svet nastojao je da ima uravnotežen pristup – s jedne strane, koristio je reči i izraze koji verno prenose izvorni tekst, ali je pritom vodio računa o tome da prevod ne zvuči čudno niti da prenosi pogrešan smisao. Sveto pismo koje je prevedeno na takav način lako je čitati, a čitaoci mogu imati potpuno poverenje da je poruka koju je Bog nadahnuo verno prenesena (1. Solunjanima 2:13).