Prva o kraljevima 10:1-29
10 Kraljica Save je čula za Solomonovu slavu, koju je stekao zbog Jehovinog imena,+ i zato je došla da ga iskuša teškim pitanjima*.+
2 Stigla je u Jerusalim s velikom pratnjom+ i s kamilama koje su nosile balzam,+ drago kamenje i veoma mnogo zlata. Kad je došla kod Solomona, razgovarala je s njim o svemu što joj je bilo na umu.
3 Solomon joj je odgovorio na sva pitanja. Nije bilo ničega što kralj nije umeo da joj objasni.
4 Kad je kraljica Save videla svu Solomonovu mudrost+ i dom koji je sagradio,+
5 kad je videla jela na njegovom stolu,+ njegove dvorane kako sede za stolom, njegove poslužitelje koji su posluživali kod stola i njihovu odeću, njegove peharnike i žrtve paljenice koje je prinosio u Jehovinom domu, ostala je bez daha.
6 Zato je rekla kralju: „Istina je ono što sam u svojoj zemlji čula o tvojim delima* i o tvojoj mudrosti.
7 Ali nisam poverovala u ono što se govori dok nisam došla i videla to svojim očima. Ni pola mi nije bilo rečeno! Tvoja mudrost i blagostanje daleko nadmašuju ono što sam čula o tebi.
8 Blago tvojim ljudima i blago tvojim slugama koje su stalno pred tobom i slušaju tvoju mudrost!+
9 Neka je hvaljen Jehova, tvoj Bog,+ kome si toliko drag da te je postavio na Izraelov presto. Jehova te je zbog svoje večne ljubavi prema Izraelu postavio za kralja da sudiš i deliš pravdu.“
10 Zatim je dala kralju 120 talanata* zlata, drago kamenje i veoma mnogo balzama.+ Nikada više nije bilo doneseno toliko balzama koliko je kraljica Save dala kralju Solomonu.
11 Hiramovi brodovi, koji su dovozili zlato iz Ofira,+ donosili su iz Ofira i veoma mnogo sandalovog drveta,+ kao i drago kamenje.+
12 Kralj je od sandalovog drveta napravio podupirače u Jehovinom domu i u kraljevom dvoru, kao i harfe i lire za pevače.+ Takvo sandalovo drvo nikada više nije bilo doneseno niti se videlo do današnjeg dana.
13 Kralj Solomon je dao kraljici Save sve što je poželela i zatražila, pored onoga što joj je dao zato što je bio darežljiv. Zatim su se ona i njene sluge vratili u svoju zemlju.+
14 Težina zlata koje je svake godine stizalo Solomonu iznosila je 666 talanata,+
15 ne računajući prihod od trgovaca, prodavaca, svih arapskih kraljeva i namesnika zemlje.
16 Kralj Solomon je napravio 200 velikih štitova od legure zlata+ (za svaki štit je utrošeno 600 sikala* zlata)+
17 i 300 malih štitova* od legure zlata (za svaki štit su utrošene tri mine* zlata). Zatim ih je kralj stavio u kuću nazvanu Livanska šuma.+
18 Kralj je napravio i veliki presto od slonovače+ i obložio ga čistim zlatom.+
19 Do prestola je vodilo šest stepenika, a sa zadnje strane iznad prestola nalazio se okrugli baldahin. Sa obe strane sedišta bili su nasloni za ruke, a dva lava+ stajala su pored tih naslona.
20 Dvanaest lavova stajalo je na šest stepenika, po jedan na oba kraja svakog stepenika. Tako nešto nije bilo napravljeno ni u jednom drugom kraljevstvu.
21 Sve čaše iz kojih je pio kralj Solomon bile su od zlata i sve posuđe u kući nazvanoj Livanska šuma+ bilo je od čistog zlata. Ništa nije bilo od srebra, jer se ono u Solomonovo vreme smatralo bezvrednim.+
22 Kralj je imao tarsiske brodove,+ koji su zajedno sa Hiramovim brodovima plovili morem. Svake treće godine tarsiski brodovi dovozili su zlato, srebro, slonovaču,+ majmune i paunove.
23 Tako je kralj Solomon po bogatstvu+ i mudrosti+ bio veći od svih drugih kraljeva na zemlji.
24 Ljudi iz svih zemalja želeli su da dođu pred* Solomona i čuju njegovu mudrost, koju mu je Bog stavio u srce.+
25 Svako bi mu doneo dar – predmete od srebra i predmete od zlata, odeću, oružje, balzam, konje i mazge. Tako su činili iz godine u godinu.
26 Solomon je sakupio i mnogo bojnih kola i konja*. Imao je 1 400 kola i 12 000 konja.+ Rasporedio ih je po gradovima u kojima je držao kola i kod sebe u Jerusalimu.+
27 Kralj je učinio da u Jerusalimu srebra bude toliko mnogo kao kamenja, a kedrovine kao divljih smokava u Šefeli.+
28 Solomon je uvozio konje iz Egipta. Kraljevi trgovci nabavljali su konje u krdima*, plaćajući određenu cenu za krdo.+
29 Svaka kola dovezena iz Egipta koštala su 600 srebrnika, a svaki konj se plaćao 150. Ti trgovci su ih prodavali i svim hetejskim+ i sirijskim kraljevima.
Fusnote
^ Ili: „zagonetkama“.
^ Ili: „rečima“.
^ Talant je težio 34,2 kilograma. Videti Dodatak B14.
^ Sikal je težio 11,4 grama. Videti Dodatak B14.
^ Takve štitove su obično nosili strelci.
^ Mina koja se spominje u hebrejskom delu Svetog pisma težila je 570 grama. Videti Dodatak B14.
^ Doslovno: „tražili su lice“.
^ Ili: „konjanika“.
^ Ili možda: „iz Egipta i Koja. Kraljevi trgovci kupovali su ih u zemlji Koje“. Naziv „Koje“ možda se odnosi na Kilikiju.
