Prva o kraljevima 2:1-46
2 Kad se približilo vreme da David umre, on je zapovedio svom sinu Solomonu:
2 „Ja ću uskoro umreti.* Zato budi jak+ i hrabar.+
3 Izvršavaj svoje obaveze prema Jehovi, svom Bogu, tako što ćeš ići njegovim putevima i držati se njegovih odredbi, njegovih zapovesti, njegovih zakona i njegovih opomena, kao što je zapisano u Mojsijevom zakonu.+ Tada ćeš biti uspešan* u svemu što radiš i kud god da pođeš.
4 I Jehova će ispuniti obećanje koje mi je dao: ’Ako tvoji sinovi budu pazili na svoje korake i ako mi budu verno služili svim svojim srcem i svom svojom dušom*,+ neće nestati naslednika iz tvoje loze koji će sedeti na Izraelovom prestolu.‘+
5 „Osim toga, dobro znaš šta mi je učinio Serujin sin Joav, šta je učinio dvojici zapovednika izraelske vojske – Aveniru,+ Nirovom sinu, i Amasi,+ Jeterovom sinu. Ubio ih je, prolivši krv+ u vreme mira kao da je rat, pa je tako krvlju uprljao pojas oko svog struka i sandale na svojim nogama.
6 Zato postupi mudro i ne daj da se njegova seda glava s mirom spusti u grob*.+
7 „A prema sinovima Varzelaja+ iz Galada pokaži vernu ljubav. Neka oni budu među onima koji jedu za tvojim stolom, jer su i oni meni pomogli+ kad sam bežao od tvog brata Avesaloma.+
8 „Tu je i Simej, sin Gire iz Venijaminovog plemena, iz Vaurima, koji me je proklinjao teškim kletvama+ onog dana kad sam išao u Mahanaim.+ Ali kada mi je došao u susret kod Jordana, zakleo sam mu se Jehovom: ’Neću te pogubiti mačem.‘+
9 Ali ti ga nemoj ostaviti bez kazne,+ jer si mudar čovek i znaš šta treba da činiš s njim. Njegovu sedu glavu s krvlju pošalji u grob*.“+
10 Zatim je David umro* i bio je sahranjen u Davidovom gradu.+
11 David je vladao nad Izraelom 40 godina. U Hevronu+ je vladao sedam godina, a u Jerusalimu 33 godine.+
12 Solomon je seo na presto svog oca Davida i njegova kraljevska vlast veoma se učvrstila.+
13 Agitin sin Adonija došao je kod Solomonove majke Vitsaveje. Ona ga je upitala: „Dolaziš li u miru?“ On je odgovorio: „Da, dolazim u miru.“
14 Zatim je dodao: „Hteo bih nešto da ti kažem.“ A ona mu je rekla: „Kaži.“
15 On je rekao: „Ti dobro znaš da je kraljevstvo trebalo da pripadne meni i da je ceo Izrael očekivao da ja budem kralj.+ Ali to se nije desilo i kraljevska vlast je pripala mom bratu, jer je Jehova tako odredio.+
16 A sada te samo za jedno molim. Nemoj me odbiti.“ Ona mu je rekla: „Kaži.“
17 Tada je on rekao: „Molim te, kaži kralju Solomonu, jer tebe neće odbiti, neka mi da za ženu Sunamku Avisagu.“+
18 A Vitsaveja mu je rekla: „Dobro, razgovaraću s kraljem.“
19 Tako je Vitsaveja došla kod kralja Solomona da razgovara s njim u Adonijino ime. Kralj je odmah ustao, pošao joj u susret i poklonio joj se. Zatim je seo na svoj presto i zapovedio da postave presto za njegovu majku, da sedne njemu zdesna.
20 Onda je ona rekla: „Imam jednu malu molbu za tebe. Nemoj me odbiti.“ Kralj joj je odgovorio: „Kaži, majko. Neću te odbiti.“
21 Ona je zatim rekla: „Neka se Sunamka Avisaga da tvom bratu Adoniji za ženu.“
22 Na to je kralj Solomon odgovorio svojoj majci: „Zašto tražiš Sunamku Avisagu za Adoniju? Mogla bi da tražiš i kraljevstvo za njega,+ jer mi je stariji brat,+ a podržavaju ga i sveštenik Avijatar i Serujin+ sin Joav!“+
23 Tada se kralj Solomon zakleo Jehovom: „Neka me Bog najoštrije kazni ako Adonija ne plati životom za to što je tražio.
24 I sada, zaklinjem se Jehovom, živim Bogom koji me je postavio na presto mog oca Davida i učvrstio moju vlast+ i koji je po svom obećanju utemeljio moju kraljevsku lozu*,+ Adonija će još danas biti pogubljen.“+
25 Kralj Solomon je odmah poslao Jodajevog sina Venaju,+ koji je otišao i ubio Adoniju.
26 A svešteniku Avijataru+ kralj je rekao: „Idi u Anatot na svoje njive.+ Zaslužio si smrt, ali te danas neću pogubiti, jer si nosio kovčeg Svevišnjeg Gospoda Jehove pred mojim ocem Davidom+ i zajedno s mojim ocem si podnosio sve nevolje koje su ga snašle.“+
27 Tako Solomon nije dozvolio Avijataru da i dalje služi kao Jehovin sveštenik, da bi se ispunilo ono što je Jehova u Silomu+ rekao protiv Ilijevog doma.+
28 Kada je vest o tome stigla do Joava – koji je podržavao Adoniju,+ premda Avesaloma nije podržavao+ – Joav je pobegao u Jehovin šator+ i uhvatio se za rogove oltara.
29 Kralju Solomonu su javili: „Joav je pobegao u Jehovin šator i eno ga pored oltara.“ A Solomon je poslao Jodajevog sina Venaju i rekao mu: „Idi i pogubi ga!“
30 Venaja je otišao u Jehovin šator i rekao Joavu: „Ovako kaže kralj: ’Izađi!‘ “ Ali on je odgovorio: „Neću! Ovde ću umreti.“ Tada je Venaja javio kralju: „Tako mi je Joav rekao i tako mi je odgovorio.“
31 A kralj mu je zapovedio: „Učini kao što ti je rekao. Pogubi ga i sahrani ga, i tako skini s mene i porodice mog oca krivicu za krv koju je Joav prolio bez opravdanog razloga.+
32 Jehova će ga smatrati krivim za sopstvenu smrt*, jer je, bez znanja mog oca Davida, mačem pogubio dva čoveka koja su bila pravednija i bolja od njega: Nirovog sina Avenira,+ zapovednika izraelske vojske,+ i Jeterovog sina Amasu,+ zapovednika Judine vojske.+
33 Krivica za njihovu smrt biće na Joavu i njegovom potomstvu zauvek.+ A na Davidu i njegovom potomstvu, na njegovom domu i njegovom prestolu neka zauvek bude mir od Jehove.“
34 Tako je Jodajev sin Venaja otišao i ubio Joava. Sahranili su ga kod njegove kuće u pustinji.
35 Tada je kralj umesto njega nad vojskom postavio Jodajevog sina Venaju,+ a na Avijatarovo mesto postavio je sveštenika Sadoka.+
36 Zatim je kralj pozvao Simeja+ i rekao mu: „Sagradi sebi kuću u Jerusalimu i živi u njoj. Nemoj nikuda da ideš odavde.
37 Onog dana kad izađeš i pređeš dolinu Kedron,+ znaj da ćeš poginuti. Sam ćeš biti kriv za svoju smrt.“
38 Simej je odgovorio kralju: „Pošteno je to što si rekao. Tvoj sluga će učiniti onako kako je rekao moj gospodar, kralj.“ Simej je dugo ostao u Jerusalimu.
39 Ali posle tri godine, dva Simejeva roba pobegla su kod Ahisa,+ Mahinog sina, kralja Gata. Kada su Simeju javili: „Eno, tvoji robovi su u Gatu“,
40 Simej je odmah osedlao magarca i otišao u Gat kod Ahisa da potraži svoje robove. Kada se Simej vratio iz Gata sa svojim robovima,
41 Solomonu je bilo javljeno: „Simej je otišao iz Jerusalima u Gat i vratio se.“
42 Tada je kralj pozvao Simeja i rekao mu: „Zar te nisam zakleo Jehovom i upozorio te: ’Onog dana kad izađeš odavde i pođeš bilo kuda, znaj da ćeš poginuti‘? I zar mi ti nisi odgovorio: ’Pošteno je to što si rekao. Poslušaću te‘?+
43 Zašto se onda nisi držao zakletve koju si dao Jehovi i zašto nisi poslušao moju zapovest?“
44 Zatim je kralj rekao Simeju: „Dobro znaš u svom srcu kakva si sve zla naneo mom ocu Davidu.+ Jehova će ti vratiti za sva tvoja zlodela*.+
45 A kralj Solomon biće blagoslovljen+ i Davidov presto biće doveka utvrđen pred Jehovom.“
46 Tada je kralj dao zapovest Jodajevom sinu Venaji, koji je otišao i ubio Simeja.+
Tako se kraljevstvo učvrstilo pod Solomonovom vlašću.+
Fusnote
^ Doslovno: „Ja idem putem kojim idu svi na zemlji“.
^ Ili: „postupati razborito“.
^ Videti Rečnik pojmova.
^ Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.
^ Ili: „šeol“. Izraz se odnosi na simbolično mesto gde počivaju umrli. Videti Rečnik pojmova.
^ Ili: „počinuo kod svojih predaka“.
^ Ili: „načinio mi dom“.
^ Doslovno: „vratiti njegovu krv na njegovu glavu“.
^ Doslovno: „sva ta zla vratiti na tvoju glavu“.
