Prva Samuilova 20:1-42
-
Jonatanova vernost Davidu (1-42)
20 David je pobegao iz Najota u Rami i došao kod Jonatana pa ga upitao: „Šta sam učinio?+ Šta sam skrivio i u čemu sam zgrešio tvom ocu pa hoće da me ubije*?“
2 A Jonatan mu je odgovorio: „Ti nipošto+ nećeš umreti. Moj otac ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da mi to ne kaže. Zašto bi on krio tako nešto od mene? To se neće dogoditi.“
3 Ali David je rekao: „Tvoj otac sigurno zna da sam stekao tvoju naklonost,+ pa misli: ’Jonatan ne treba ništa da zna o tome, da ne bi bio žalostan.‘ Zaklinjem se pred Jehovom, živim Bogom, i pred tobom*, samo me korak deli od smrti!“+
4 Tada je Jonatan rekao Davidu: „Učiniću za tebe sve što želiš.“
5 David je rekao Jonatanu: „Sutra je praznik mladog meseca+ i ja bih morao da sedim s kraljem i da jedem s njim. Ti me pusti da odem, a ja ću se sakriti u polju do prekosutra uveče.
6 Ako tvoj otac primeti da me nema, reci mu: ’David me je zamolio da ga pustim da odmah ode u svoj grad Vitlejem+ da bi sa svojom porodicom prineo godišnju žrtvu.‘+
7 Ako on kaže: ’Dobro!‘, tada tvoj sluga može biti miran. Ali ako se razgnevi, znaj da mi sprema zlo.
8 Pokaži vernu ljubav svom slugi,+ jer si sa svojim slugom sklopio savez pred Jehovom.+ Ali ako sam u nečemu pogrešio,+ onda me ti ubij. Zašto bi me predao svom ocu?“
9 Jonatan mu je odgovorio: „Nikada ti ne bih učinio tako nešto! Zar ti ne bih javio kad bih saznao da je moj otac rešio da ti učini zlo?“+
10 Tada je David upitao Jonatana: „Ko će mi javiti ako ti tvoj otac oštro odgovori?“
11 Jonatan mu je odgovorio: „Hajde, izađimo u polje.“ Tada su obojica otišla u polje.
12 Jonatan je rekao Davidu: „Neka Jehova, Izraelov Bog, bude svedok da ću do sutra ili prekosutra saznati šta moj otac misli. Ako si u milosti mog oca, poslaću nekoga da ti to javi.
13 Ali ako ti moj otac sprema zlo, neka me Jehova najoštrije kazni ako ti to ne javim i ako te ne pustim da odeš u miru. Neka Jehova bude s tobom,+ kao što je bio s mojim ocem.+
14 I zar mi nećeš pokazivati vernu ljubav kakvu pokazuje Jehova sve dok sam živ, pa čak i nakon što umrem?+
15 Nemoj nikada uskratiti svoju vernu ljubav mojim potomcima,+ ni onda kada Jehova istrebi sve Davidove neprijatelje s lica zemlje.“
16 Jonatan je sklopio savez s Davidovim domom, rekavši: „Neka Jehova kazni Davidove neprijatelje.“
17 Tako je Jonatan zamolio Davida da mu potvrdi zakletvu na temelju svoje ljubavi prema njemu, jer ga je Jonatan voleo kao samog sebe.+
18 Jonatan mu je rekao: „Sutra je praznik mladog meseca+ i primetiće se da te nema, jer će tvoje mesto biti prazno.
19 A prekosutra će već svima biti očigledno da nisi tu. Zato idi tamo gde si se bio sakrio pre neki dan* i ostani tamo kod kamena.
20 A ja ću odapeti tri strele prema kamenu kao da gađam metu.
21 Poslaću slugu pa ću mu reći: ’Idi i pronađi strele.‘ Ako kažem slugi: ’Eno, strele su ti sa ove strane, donesi ih!‘, onda se možeš vratiti jer je sve dobro po tebe i nema opasnosti. Zaklinjem ti se Jehovom, živim Bogom!
22 Ali ako mladiću kažem: ’Eno, strele su tamo dalje od tebe!‘, ti onda idi, jer te Jehova šalje odavde.
23 Što se tiče obećanja koje smo dali jedan drugom,+ neka Jehova zauvek bude svedok između nas.“+
24 Tako se David sakrio u polju. Kada je došao praznik mladog meseca, kralj je seo za sto da jede.+
25 Kao i obično, seo je na svoje mesto, uza zid. Jonatan je bio naspram njega, Avenir+ je sedeo pored Saula, a Davidovo mesto bilo je prazno.
26 Saul nije ništa rekao tog dana, jer je mislio: „Nešto se dogodilo pa nije čist,+ mora da je nečist.“
27 Sutradan, dan posle praznika mladog meseca, Davidovo mesto je i dalje bilo prazno. Tada je Saul upitao svog sina Jonatana: „Zašto Jesejev sin+ nije došao na obrok ni juče ni danas?“
28 Jonatan je odgovorio Saulu: „David me je zamolio da ga pustim da ode u Vitlejem.+
29 Rekao je: ’Molim te, dopusti mi da idem jer moja porodica prinosi žrtvu u gradu i brat mi je poručio da dođem tamo. Zato, ako sam stekao tvoju naklonost, molim te, pusti me da idem i vidim se sa svojom braćom.‘ Zato nije došao za kraljev sto.“
30 Tada se Saul žestoko razgnevio na Jonatana i rekao mu: „Buntovniče! Zar misliš da ne znam da si se udružio s Jesejevim sinom na svoju sramotu i na sramotu svoje majke?
31 Jer sve dok je Jesejev sin živ, nećeš se utvrditi ni ti ni tvoje kraljevstvo.+ Zato sada pošalji ljude da mi ga dovedu, jer on mora da umre.“+
32 Ali Jonatan je upitao svog oca Saula: „Zašto mora da umre?+ Šta je učinio?“
33 Na to je Saul bacio svoje koplje na njega da ga probode.+ Tada je Jonatanu bilo jasno da je njegov otac rešio da ubije Davida.+
34 Jonatan je odmah ustao od stola veoma ljut. Tog drugog dana mladog meseca nije ništa jeo jer je bio žalostan zbog Davida+ i zato što ga je otac ponizio.
35 Jonatan je sutradan ujutru izašao u polje, kao što se dogovorio s Davidom, a s njim je išao i jedan mladi sluga.+
36 Jonatan je rekao svom slugi: „Molim te, potrči i nađi strele koje ću odapeti.“ Sluga je potrčao, a on je odapeo strelu tako da je preletela preko njega.
37 Kada je sluga došao do mesta gde je bila strela koju je Jonatan odapeo, Jonatan je doviknuo slugi: „Zar nije strela tamo dalje od tebe?“
38 Zatim je Jonatan povikao za slugom: „Brže! Požuri! Ne zastajkuj!“ Jonatanov sluga je pokupio strele i vratio se kod svog gospodara.
39 Samo su Jonatan i David znali šta to znači, a sluga nije ništa znao o tome.
40 Tada je Jonatan dao svoje oružje slugi i rekao mu: „Idi, odnesi to u grad.“
41 Kada je sluga otišao, David je ustao sa obližnjeg mesta koje je bilo na južnoj strani i poklonio se tri puta licem do zemlje. Onda su se izljubili i obojica su plakala, a naročito David.
42 Jonatan je rekao Davidu: „Idi s mirom, jer smo se obojica zakleli+ u Jehovino ime kada smo rekli: ’Neka Jehova zauvek bude svedok između mene i tebe, i između mog potomstva i tvog potomstva.‘ “+
Tada je David otišao odatle, a Jonatan se vratio u grad.
