Prva Solunjanima 2:1-20
2 I sami znate, braćo, da naš dolazak kod vas nije bio uzaludan.+
2 Kao što ste čuli, pre toga smo u Filipima pretrpeli nevolju i bili zlostavljani,+ ali uz pomoć našeg Boga odvažili smo se* da vam propovedamo Božju dobru vest,+ iako smo doživljavali žestoko protivljenje*.
3 Jer ono na šta vas podstičemo ne temelji se na zabludama, niti vas podstičemo iz nečistih motiva ili iz želje da nekoga prevarimo.
4 Naprotiv, kao oni koje je Bog prosudio dostojnima da im poveri dobru vest, mi ne govorimo da bismo ugodili ljudima nego Bogu, koji ispituje naša srca.+
5 Zapravo, i sami znate da se nikada nismo služili laskanjem niti smo išta radili iz pohlepe i to pokušavali da prikrijemo.+ Bog nam je svedok!
6 I nismo tražili slavu od ljudi – ni od vas ni od drugih – iako smo kao Hristovi apostoli mogli da vam budemo na teretu.+
7 Naprotiv, bili smo blagi prema vama, kao majka koja hrani i brižno neguje svoju decu.
8 Tako smo, puni ljubavi prema vama, bili spremni ne samo da vam prenesemo Božju dobru vest nego i da damo svoj život za vas+ – toliko smo vas zavoleli.+
9 Sigurno se sećate, braćo, našeg truda i napornog rada. Dok smo vam propovedali Božju dobru vest, radili smo danju i noću da nikome od vas ne budemo na teretu.+
10 Vi ste nam svedoci, a i Bog nam je svedok da smo se prema vama koji verujete ponašali verno, pravedno i besprekorno.
11 Dobro znate i kako smo svakoga od vas podsticali, tešili i savetovali,+ kao otac+ svoju decu,
12 da biste živeli dostojno Boga,+ koji vas poziva u svoje Kraljevstvo+ i slavu.+
13 Zato mi neprestano i zahvaljujemo Bogu,+ jer kad ste od nas čuli Božju reč, niste je prihvatili kao ljudsku reč, nego kao Božju reč, što ona zaista i jeste, i ona deluje u vama koji verujete.
14 Braćo, vi ste se ugledali na Božje skupštine u Judeji, koje su u jedinstvu sa Hristom Isusom. Jer i vi ste od svojih sunarodnika pretrpeli+ isto što i tamošnja braća sada trpe od Judejaca,
15 koji su čak ubili Gospoda Isusa+ i proroke, a nas progonili.+ Oni svojim delima ne ugađaju Bogu, nego se protive onome što je dobro za sve ljude,
16 jer pokušavaju da nas spreče da ljudima iz drugih naroda propovedamo poruku koja im može doneti spasenje.+ Tako je njihovih greha sve više, ali neće umaći Božjem gnevu.+
17 Braćo, iako smo nakratko bili odvojeni od vas i nismo vas videli, bili ste nam u srcu. Toliko ste nam nedostajali da smo se na sve načine trudili da vas ponovo vidimo*.
18 Zato smo hteli da dođemo kod vas. Ja, Pavle, pokušao sam da dođem ne samo jednom već dva puta. Ali Satana nas je sprečio u tome.
19 Jer šta je naša nada ili radost ili kruna kojom ćemo se ponositi pred našim Gospodom Isusom u vreme njegove prisutnosti? Zar to niste vi?+
20 Vi ste zaista naša slava i radost.
Fusnote
^ Ili: „skupili smo hrabrost“.
^ Ili možda: „uz tešku borbu“.
^ Doslovno: „da vidimo vaše lice“.
