Druga Solunjanima 1:1-12
1 Od Pavla, Silvana* i Timoteja+ solunskoj skupštini, koja je u jedinstvu s Bogom, našim Ocem, i Gospodom Isusom Hristom:
2 Neka vam Bog, Otac, i Gospod Isus Hrist daruju nezasluženu dobrotu i mir.
3 Dužni smo da uvek zahvaljujemo Bogu za vas, braćo, a imamo i razloga za to jer je vaša vera sve jača, a ljubav koju osećate jedni prema drugima sve je dublja.+
4 Zato s ponosom govorimo o vama+ drugim Božjim skupštinama jer sa istrajnošću i verom podnosite sva progonstva i nevolje.+
5 Sve je to dokaz da Bog pravedno sudi i da ćete biti proglašeni dostojnima Božjeg Kraljevstva, radi kog i podnosite patnje.+
6 Jer pravedno je da Bog nevoljom kazni one koji vama nanose nevolju.+
7 A vama, koji trpite nevolju, doći će olakšanje, kao i nama, prilikom objavljivanja Gospoda Isusa.+ On će doći s neba sa svojim moćnim anđelima+
8 u vatri koja plamti i osvetiće se onima koji ne poznaju Boga i nisu poslušni dobroj vesti o našem Gospodu Isusu.+
9 Oni će biti kažnjeni večnom propašću,+ zauvek udaljeni od Gospoda i njegove slavne moći.
10 To će se dogoditi onog dana kad Gospod dođe. Tada će biti proslavljen sa svojim svetima i diviće mu se svi koji su verovali u njega, a među njima ćete biti i vi koji ste poverovali našem svedočanstvu.
11 Zato se uvek i molimo za vas, da vas naš Bog smatra dostojnima poziva koji vam je uputio+ i da svojom silom potpuno izvrši sve dobro što želi i pomogne vam da ostvarite sve na šta vas podstiče vera,
12 da bi se – zahvaljujući nezasluženoj dobroti našeg Boga i našeg Gospoda Isusa Hrista – ime našeg Gospoda Isusa proslavilo preko vas i da biste se vi proslavili u jedinstvu s njim.
Fusnote
^ Zvao se i Sila.