Tužbalice 4:1-22
א [alef]
4 Kako li je potamnelo sjajno zlato, to čisto zlato!+
Kako sveto kamenje+ leži razbacano po uglovima svih ulica!+
ב [bet]
2 A dragoceni sinovi Siona, nekada cenjeni kao čisto zlato,sada su na ceni koliko i zemljani ćupovi,delo grnčarevih ruku!
ג [gimel]
3 Čak i šakali doje svoje mladunce,a kći mog naroda postala je okrutna,+ poput nojeva u pustinji.+
ד [dalet]
4 Odojčetu se od žeđi jezik lepi za nepce.
Deca mole za hleb,+ ali niko im ga ne daje.+
ה [he]
5 Oni koji su nekad jeli ukusna jela leže izgladneli* po ulicama.+
Oni koji su odrasli odeveni u skerlet+ sada grle gomile pepela.
ו [vav]
6 Kazna za prestup kćeri mog naroda veća je od kazne za greh Sodoma,+koji je u trenu bio uništen i kome niko nije pružio ruku da mu pomogne.+
ז [zajin]
7 Njeni nazireji+ su bili čistiji od snega, belji od mleka.
Bili su rumeniji od korala, sjajni kao safir.
ח [het]
8 Sada su crnji od čađi,više ih ne prepoznaju na ulicama.
Koža im se prilepila za kosti,+ osušila se kao drvo.
ט [tet]
9 Bolje su prošli oni koji su pobijeni mačem nego oni koji umiru od gladi,+koji su iznemogli i umiru zbog nestašice hrane, kao da su probodeni mačem.
י [jod]
10 Žene koje su nekad bile samilosne kuvale su svoju decu.+
Njima su se hranile u vreme propasti kćeri mog naroda.+
כ [kaf]
11 Jehova je iskalio svoju srdžbu,izlio je svoj žestoki gnev.+
I na Sionu je zapalio vatru koja proždire njegove temelje.+
ל [lamed]
12 Ni kraljevi celog sveta ni svi koji žive na zemlji nisu verovalida će protivnik i neprijatelj ući na jerusalimska vrata.+
מ [mem]
13 To se dogodilo zbog greha njegovih proroka i prestupa njegovih sveštenika,+koji su usred grada prolivali krv pravednih.+
נ [nun]
14 Lutaju ulicama kao da su slepi.+
Uprljali su se krvlju,+pa niko ne sme da im dotakne odeću.
ס [sameh]
15 „Odlazite, nečisti!“, viču im. „Odlazite! Odlazite! Ne dotičite nas!“
Jer su postali beskućnici i lutaju unaokolo.
Među narodima se govori: „Oni više ne mogu živeti kod nas*.+
פ [pe]
16 Sam Jehova ih je rasejao,+više neće s naklonošću gledati na njih.
Ljudi neće poštovati sveštenike,+ neće imati obzira prema starešinama.“+
ע [ajin]
17 Oči su nam se umorile dok smo uzalud gledali ko će nam pomoći.+
Uporno smo očekivali pomoć od naroda koji nas nije mogao spasti.+
צ [cadi]
18 Vrebali su nas na svakom koraku,+ pa nismo mogli hodati po svojim trgovima.
Kraj nam se približio, dani su nam odbrojani, došao nam je kraj.
ק [kof]
19 Naši gonioci su bili brži od orlova na nebu.+
Proganjali su nas po gorama, u pustinji su nam postavljali zasede.
ר [reš]
20 U njihovoj velikoj jami zarobljen+ je naš životni dah, Jehovin pomazanik,+onaj za koga smo govorili: „Pod njegovom zaštitom* ćemo živeti među narodima.“
ש [šin]
21 Raduj se i veseli se, kćeri edomska,+ koja živiš u zemlji Uz.
Ali i do tebe će doći čaša,+ pa ćeš se opiti i otkriti svoju golotinju.+
ת [tav]
22 Kćeri sionska, dovoljno si kažnjena za svoj prestup.
Neće te on opet odvesti u izgnanstvo.+
Pozvaće te na odgovornost zbog tvog prestupa, kćeri edomska,
razotkriće tvoje grehe.+
