Tužbalice 5:1-22
5 Jehova, seti se šta nam se desilo!
Pogledaj i vidi našu sramotu!+
2 Naše nasledstvo je predato strancima, naše kuće tuđincima.+
3 Postali smo siročad, nemamo oca, a naše majke su kao udovice.+
4 Moramo da platimo da bismo pili svoju vodu,+ a i svoja drva kupujemo.
5 Oni koji nas progone samo što nas nisu stigli.Iznemogli smo, ali ne možemo da predahnemo.+
6 Pružamo ruku prema Egiptu+ i Asiriji+ da se nasitimo hleba.
7 Više nema naših predaka koji su zgrešili, a mi moramo trpeti zbog njihovih prestupa.
8 Sada sluge vladaju nad nama. Nikoga nema da nas izbavi iz njihove ruke.
9 Nabavljamo sebi hleb izlažući život opasnosti,+ jer nam u pustinji preti mač.
10 Od nepodnošljive gladi koža nam se kao peć zažarila.+
11 Osramotili* su žene na Sionu, device u Judinim gradovima.+
12 Knezove su obesili za ruku,+ a ni starešine nisu poštovali.+
13 Mladići nose mlinsko kamenje, a dečaci posrću pod tovarima drva.
14 Kod gradskih vrata više nema starešina,+ mladići više ne sviraju svoje pesme.+
15 U našem srcu više nema radosti, naše igranje se pretvorilo u tugovanje.+
16 Pala je kruna s naše glave. Teško nama, jer smo zgrešili!
17 Zato naše srce boluje,+zato nas oči izdaju.+
18 Jer je gora Sion opustela+ i lisice tumaraju po njoj.
19 A ti ćeš, Jehova, sedeti na prestolu u svu večnost.
Tvoj presto stoji iz naraštaja u naraštaj.+
20 Zašto da nas zauvek zaboraviš i da nas tako dugo ostaviš same?+
21 Jehova, vrati nas k sebi i mi ćemo ti se rado vratiti.+
Učini da sve bude kao što je nekada bilo.+
22 Ali ti si nas sasvim odbacio.
Veoma si gnevan na nas.+
Fusnote
^ Ili: „Silovali“.
