Dela apostolska 20:1-38
20 Kad se metež stišao, Pavle je pozvao učenike da dođu. Ohrabrio ih je i pozdravio se s njima, pa je krenuo na put u Makedoniju.
2 Dok je putovao, mnogim rečima je hrabrio braću u krajevima kroz koje je prolazio, a zatim je stigao u Grčku.
3 Nakon što je tamo proveo tri meseca, hteo je da otplovi u Siriju. Ali pošto su Judejci skovali zaveru protiv njega,+ odlučio je da se vrati preko Makedonije.
4 Pratili su ga Pirov sin Sopater iz Verije, Solunjani Aristarh+ i Sekund, Gaj iz Derve, Timotej,+ kao i Tihik+ i Trofim+ iz Azije.
5 Oni su otišli pre nas i čekali nas u Troadi.
6 Mi smo isplovili iz Filipa posle Praznika beskvasnih hlebova+ i za pet dana smo stigli kod njih u Troadu. Tamo smo ostali sedam dana.
7 Prvog dana u nedelji okupili smo se na zajedničkom obroku. Pošto je Pavle nameravao da sutradan ode, obratio se prisutnima i produžio je govor sve do ponoći.
8 U sobi na spratu, gde smo se okupili, bilo je mnogo svetiljki.
9 Jedan mladić po imenu Evtih sedeo je na prozoru. Pošto je Pavle dugo govorio, on je utonuo u dubok san. Savladan snom, pao je s drugog sprata. Kad su ga podigli, videli su da je mrtav.
10 A Pavle je sišao, nadvio se nad njim, zagrlio ga+ i rekao: „Smirite se, živ je.“+
11 Zatim je otišao gore u sobu, izlomio hleb i jeo. Još dugo je razgovarao s njima, sve do zore, a onda je otputovao.
12 Mladića su odveli kući i bili su presrećni što je živ.
13 Mi smo se ukrcali na brod i otplovili u Asos, a Pavle je rešio da tamo ide peške. Rekao je da će se u tom gradu i on ukrcati na brod.
14 Pridružio nam se u Asosu i ukrcao se na brod, pa smo zajedno pošli u Mitilinu.
15 Sutradan smo otplovili odatle i stigli nadomak Hiosa. Idućeg dana nakratko smo pristali na Samosu, a dan kasnije stigli smo u Milet.
16 Pavle je odlučio da se ne zaustavljamo u Efesu,+ da se ne bi zadržao u Aziji, jer je žurio da, ako bude moguće, stigne u Jerusalim+ do Pedesetnice.
17 Ipak, iz Mileta je poručio starešinama skupštine u Efesu da dođu kod njega.
18 Kad su stigli, on im je rekao: „Vi znate kako sam živeo među vama, od prvog dana kad sam došao u Aziju.+
19 Robovao sam Gospodu sa svom poniznošću,+ u suzama i kušnjama koje sam doživeo jer su Judejci kovali zavere da me ubiju.
20 Znate i da nisam prećutao ništa od onoga što bi vam moglo biti korisno. Poučavao sam vas javno+ i od kuće do kuće.+
21 Temeljno sam svedočio i Judejcima i Grcima da treba da se pokaju+ i okrenu Bogu i veruju u našeg Gospoda Isusa.+
22 A sada me sveti duh podstiče da idem u Jerusalim, iako ne znam šta će mi se tamo desiti,
23 osim što mi u svakom gradu sveti duh govori da me čekaju okovi i nevolje.+
24 Ali ni najmanje ne marim za svoj život, samo želim da dovršim svoju trku+ i službu koju sam primio od Gospoda Isusa – da dam temeljno svedočanstvo, objavljujući dobru vest o Božjoj nezasluženoj dobroti.
25 „I sad znam da me niko od vas, kojima sam propovedao o Kraljevstvu, više nikada neće videti.
26 Zato vas pozivam da na današnji dan posvedočite da nisam kriv ni za čiju krv,+
27 jer sam vam u potpunosti objavio šta je Božja volja*.+
28 Pazite na sebe+ i na sve stado, jer vas je sveti duh postavio da u njemu služite kao nadglednici,+ da kao pastiri brinete o Božjoj skupštini,+ koju je Bog kupio krvlju svog Sina.+
29 Ja znam da će se posle mog odlaska među vas+ uvući okrutni vukovi koji neće imati obzira prema stadu.
30 Čak će i među vama biti nekih koji će izvrtati istinu da bi odvukli učenike za sobom.+
31 „Zato budite na oprezu! Imajte na umu da tri godine,+ ni danju ni noću, nisam prestajao da sa suzama opominjem svakoga od vas.
32 A sada, braćo, neka vas čuvaju Bog i poruka o njegovoj nezasluženoj dobroti, poruka koja vas može ojačati i dati vam nasledstvo među onima koji su posvećeni.+
33 Nisam poželeo ničije srebro ni zlato ni odeću.+
34 Sami znate da sam se svojim rukama starao za svoje potrebe,+ kao i za potrebe onih koji su bili sa mnom.
35 U svemu sam vam pokazao da takvim marljivim radom+ morate pomagati onima koji su slabi i imati na umu reči Gospoda Isusa: ’Više usrećuje davanje+ nego primanje.‘ “
36 Kad je to rekao, kleknuo je sa svima njima i pomolio se.
37 Tada su svi mnogo plakali, pa su zagrlili Pavla i srdačno ga izljubili,
38 jer ih je veoma rastužilo što im je rekao da ga više neće videti.+ Zatim su ga ispratili na brod.
Fusnote
^ Ili: „namera“.
