Jakovljeva 1:1-27

  • Pozdrav (1)

  • Istrajnost vodi do sreće (2-15)

    • Ispitana vera (3)

    • Tražiti s verom (5-8)

    • Želja vodi do greha i smrti (14, 15)

  • Svaki dobar dar dolazi odozgo (16-18)

  • Slušanje reči i postupanje po njoj (19-25)

    • Čovek koji posmatra sebe u ogledalu (23, 24)

  • Čisto i neuprljano služenje Bogu (26, 27)

1  Jakov,+ Božji rob i rob Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja 12 plemena rasutih po svetu. 2  Braćo moja, smatrajte da se zaista imate čemu radovati kad se nađete u raznim kušnjama,+ 3  znajući da vaša vera, kad je tako ispitana, izgrađuje u vama istrajnost.+ 4  Ali dopustite da istrajnost dovrši svoje delo, da biste bili savršeni i potpuni, bez ikakvog nedostatka.+ 5  Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka je traži od Boga+ i on će mu je dati.+ Naime, Bog svima daje velikodušno i bez prekoravanja*.+ 6  Ali neka traži s verom,+ nimalo ne sumnjajući,+ jer je onaj koji sumnja kao morski talas koji vetar podiže i nosi. 7  Neka takav čovek ne misli da će išta dobiti od Jehove*, 8  jer je neodlučan,+ nepostojan u svemu što radi. 9  Neka se siromašan brat raduje* što je postao uzvišen,+ 10  a bogati što je postao ponizan,+ jer će oni koji su bogati nestati kao poljski cvet. 11  Kad sunce izađe, ono svojom vrelinom osuši biljku pa joj cvet otpadne i njena lepota nestane. Tako će i bogataš uvenuti dok nastoji da ostvari svoje ciljeve.+ 12  Srećan je čovek koji istraje u kušnji,+ jer kad stekne Božje priznanje*, primiće nagradu* – život+ koji je Jehova* obećao onima koji ga vole.+ 13  Kad je u kušnji, neka niko ne govori: „Bog me iskušava.“ Jer niko ne može iskušavati Boga zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava. 14  Nego svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami.+ 15  Zatim želja, kad postane plodna*, rađa greh, a greh, kad se učini, donosi smrt.+ 16  Ne zavaravajte se, moja voljena braćo. 17  Svaki dobar dar i svaki savršen poklon dolazi odozgo,+ od Oca nebeskih svetlosti,+ koji se ne menja poput nestalne senke.+ 18  Njegova volja je bila da nas rodi rečju istine,+ da i mi na neki način postanemo prvine među njegovim stvorenjima.+ 19  Znajte ovo, moja voljena braćo: Neka svako bude brz da sluša, a spor da govori+ i spor da se ljuti,+ 20  jer čovekova ljutnja ne vodi do Božje pravednosti*.+ 21  Zato odbacite svu prljavštinu i svaki trag zlobe*+ i s blagošću prihvatite da se u vas usađuje Božja reč, koja može da vas spase. 22  Ali nemojte samo slušati reč, već i postupajte u skladu s njom,+ da ne biste sami sebe zavaravali. 23  Jer ako neko sluša reč, a ne postupa u skladu s njom,+ on je kao čovek koji posmatra svoje lice u ogledalu, 24  ali kad se pogleda, ode i odmah zaboravi kako izgleda. 25  Ali ko se udubi u savršeni zakon+ slobode i drži ga se, on ne zaboravlja ono što je čuo već postupa po tome. Čovek koji tako radi biće srećan.+ 26  Ako neko misli da služi Bogu*, a ne zauzdava* svoj jezik,+ on obmanjuje svoje srce i njegovo služenje Bogu je uzaludno. 27  Služiti našem Bogu i Ocu na način koji on* smatra čistim i neuprljanim podrazumeva ovo: brinuti se za siročad+ i udovice+ u njihovoj nevolji+ i čuvati se prljavštine ovog sveta.+

Fusnote

Ili: „ne tražeći greške“.
Doslovno: „hvali“.
Ili: „kad bude prokušan“.
Ili: „venac; krunu“.
Doslovno: „kad začne“.
Ili: „do pravednosti koju Bog zahteva“.
Ili možda: „i zlobu koje ima u obilju“.
Ili: „da je pobožan“.
Ili: „ne drži pod kontrolom“.
Ili: „Religija koju naš Bog i Otac“.