Jeremija 14:1-22
14 Ovo je reč koju je Jehova uputio proroku Jeremiji o suši:+
2 Juda tuguje,+ njegova vrata su oronula.
Žalosna leže na zemlji,iz Jerusalima se podiže jauk.
3 Gospodari šalju sluge* po vodu.
Oni dolaze do bunarâ*, ali ne nalaze vodu.
Vraćaju se s praznim posudama.
Postiđeni su i razočarani,pokrivaju glavu.
4 Zemljište je ispucalojer kiša ne pada na zemlju.+Zato su ratari očajni, pokrivaju glavu.
5 Čak i košuta u polju ostavlja tek rođeno lane,jer nema zelene trave.
6 Divlji magarci stoje na ogoljenim brdima.
Dahću kao šakali,muti im se pred očima jer nema zelenila.+
7 Iako naši prestupi svedoče protiv nas,pomozi nam, Jehova, radi svog imena.+
Jer smo te mnogo puta izneverili,+tebi smo grešili.
8 Ti si Izraelova nada, njegov Spasitelj+ u vreme nevolje.Zašto si kao stranac u ovoj zemlji,kao putnik koji je svratio samo da prenoći?
9 Zašto si kao preplašen čovek,kao junak koji ne može spasti?
Ti si među nama, Jehova,+i mi nosimo tvoje ime.+
Nemoj nas ostaviti!
10 Ovako kaže Jehova za ovaj narod: „Oni vole da lutaju+ i ne obuzdavaju svoje noge.+ Zato nisu mili Jehovi.+ Sada će se on setiti njihovog prestupa i kazniće ih za njihove grehe.“+
11 Tada mi je Jehova rekao: „Nemoj se moliti da ovom narodu bude dobro.+
12 Kada poste, ne slušam njihove molbe.+ Kada prinose žrtve paljenice i prinose od žita, meni to nije ugodno.+ Pobiću ih mačem, glađu i pomorom*.“+
13 A ja sam rekao: „Jao, Svevišnji Gospode Jehova! Proroci im ovako govore: ’Nećete videti mač i neće vas snaći glad, nego će vam Bog dati pravi mir na ovom mestu.‘ “+
14 Jehova mi je tada rekao: „Ti proroci prorokuju laži u moje ime.+ Ja ih nisam poslao, nisam im ništa zapovedio niti sam im išta rekao.+ Oni vam prorokuju lažne vizije, isprazne objave do kojih dolaze gatanjem i obmane koje su sami smislili*.+
15 Zato ovako kaže Jehova za proroke koji prorokuju u njegovo ime, iako ih on nije poslao, i koji govore da na ovu zemlju neće doći mač i da u njoj neće biti gladi: ’Od mača i gladi izginuće ti proroci.+
16 A ovaj narod kom oni prorokuju ležaće po jerusalimskim ulicama pokošen glađu i mačem i neće biti nikog da ih sahrani+ – ni njih, ni njihove žene, ni njihove sinove i ćerke – jer ću na njih poslati nevolju koju zaslužuju.‘+
17 „A ti im ovako reci:’Neka moje oči liju suze dan i noć, bez prestanka,+jer je devici, kćeri mog naroda, zadat žestok udarac+i zadobila je teške rane.
18 Ako odem u polje i pogledam unaokolo,vidim one koji su pobijeni mačem.+
Ako uđem u grad,vidim one koje mori glad.+
I prorok i sveštenik lutaju zemljom koju ne poznaju.‘ “+
19 Zar si Judu sasvim odbacio? Zar ti je* Sion postao mrzak?+
Zašto nas udaraš, pa za nas nema leka?+
Nadali smo se miru, ali ništa dobro se nije dogodilo,i vremenu izlečenja, ali obuzeo nas je strah!+
20 Jehova, priznajemo svoja zla dela,prestupe svojih predaka,jer smo tebi zgrešili.+
21 Radi svog imena nemoj nas odbaciti,+nemoj prezreti svoj slavni presto.
Seti se saveza koji si sklopio s nama, nemoj ga raskinuti.+
22 Može li neki od bezvrednih idola drugih naroda dati kišu?Može li nebo samo od sebe dati pljusak?
Zar nisi ti, Jehova, Bože naš, jedini koji to može?+
Ti si naša nada,jer samo ti činiš sve to.
Fusnote
^ Ili: „neznatne ljude“.
^ Ili: „jama za kišnicu“.
^ Ili: „bolešću“.
^ Doslovno: „prevare iz svog srca“.
^ Ili: „Zar je tvojoj duši“.
