Jeremija 2:1-37
2 Došla mi je Jehovina reč:
2 „Idi i objavi Jerusalimu: ’Ovako kaže Jehova:
„Dobro se sećam odanosti* koju si imala* u mladosti,+kako si me volela dok si bila verena za mene+i kako si me sledila dok sam te vodio po pustinji,u zemlji gde se ne seje.+
3 Izrael je bio svet Jehovi,+ prvina njegove žetve.“ ‘
’Ko god bi hteo da ga proguta, navukao bi krivicu na sebe.
Nevolja bi ga snašla‘, kaže Jehova.“+
4 Čujte Jehovinu reč, Jakovljevi potomcii sve porodice izraelskog naroda.
5 Ovako kaže Jehova:
„Kakvu su mi to manu našli vaši preci,+pa su se toliko udaljili od menei počeli da služe bezvrednim idolima+ i tako i sami postali bezvredni?+
6 Oni nisu pitali: ’Gde je Jehova,koji nas je izveo iz Egipta,+koji nas je vodio kroz pustinju,kroz pustu zemlju+ punu jama,sušnu+ i mračnu zemlju,zemlju kojom niko ne putujei u kojoj ljudi ne žive?‘
7 A ja sam vas doveo u zemlju voćnjaka,da jedete njen rod i njena dobra.+
Ali kad ste došli, oskrnavili ste moju zemlju,pretvorili ste moje vlasništvo u nešto odvratno.+
8 Sveštenici nisu pitali: ’Gde je Jehova?‘+
Oni koji se bave Zakonom nisu me poznavali,pastiri su se bunili protiv mene,+proroci su prorokovali u Valovo ime+i služili su bogovima od kojih nema koristi.
9 ’Zato ću ponovo izneti optužbe protiv vas‘,+ kaže Jehova,’a tužiću i sinove vaših sinova.‘
10 ’Pređite na kitimske obale*+ i gledajte.
Pošaljite ljude u Kidar+ i dobro razmislite.Ispitajte da li se ikad tako nešto desilo.
11 Da li je neki narod zamenio svoje bogove za one koji nisu bogovi?
A moj narod je zamenio moju slavu za nešto beskorisno.+
12 Čudite se tome, nebesa,zadrhtite od silnog užasa‘, kaže Jehova,
13 ’jer je moj narod učinio dva zla:
ostavili su mene, izvor žive vode,+i iskopali su sebi bunare*,loše bunare, koji ne mogu da drže vodu.‘
14 ’Da li je Izrael sluga? Da li je rob rođen u kući?
Zašto je onda postao plen?
15 Mladi lavovi na njega riču,+puštaju svoj glas.
Njegovu zemlju pretvorili su u strašan prizor.
Njegovi gradovi su zapaljeni, pa u njima niko ne živi.
16 Stanovnici Nofa*+ i Tafnesa+ ogolili su tvoje teme.
17 Zar nisi to sama sebi učinilakad si ostavila Jehovu, svog Boga,+dok te je vodio putem?
18 Zašto želiš da ideš u Egipat+i da piješ sihorsku* vodu?
Zašto želiš da ideš u Asiriju+i da piješ vodu iz Eufrata*?
19 Neka te tvoja zla dela pouče,neka te tvoja neverna dela ukore.
Shvati i uvidi koliko je zlo i gorko+ostaviti Jehovu, svog Boga.Nisi me se bojala‘,+ kaže Svevišnji Gospod, Jehova nad vojskama.
20 ’Davno sam slomio tvoj jaram+i raskinuo tvoje okove.
A ti si rekla: „Neću ti služiti“,
jer si na svakom visokom brdu i pod svakim razgranatim drvetom+ležala i odavala se bludu.+
21 Posadio sam te kao plemenitu crvenu lozu,+ od najboljeg semena.Kako to da si se izopačila i pretvorila u mladicu divlje loze?‘+
22 ’I da se opereš sodom i uzmeš mnogo sapuna*,u mojim očima bi još uvek bila prljava zbog svog prestupa‘,+ kaže Svevišnji Gospod Jehova.
23 Kako možeš da kažeš: ’Nisam se oskrnavila,nisam služila kipovima Vala‘?
Razmisli kako si se ponašala u dolini.
Seti se šta si činila.
Ti si kao brza mlada kamilakoja besciljno trči okolo,
24 kao divlja magarica navikla na pustinju,koja u silnoj žudnji njuši vetar.
Ko je može obuzdati u vreme parenja?
Mužjaci koji je traže neće se umoriti.
Lako će je naći kad joj je vreme da se pari*.
25 Pazi da ne ostaneš bosih nogui da ti se grlo ne osuši od žeđi.
A ti kažeš: ’Neću se predomisliti!+
Zaljubila sam se u tuđince*+i za njima ću ići.‘+
26 Kao što se lopov osramoti kad ga uhvate,tako se i izraelski narod osramotio– oni, njihovi kraljevi, njihovi knezovi,njihovi sveštenici i njihovi proroci.+
27 Oni drvetu govore: ’Ti si moj otac‘,+
i kamenu: ’Ti si me rodio.‘
A meni su okrenuli leđa, ne gledaju u mene.+
Ali kad ih snađe nevolja govoriće:’Ustani, spasi nas!‘+
28 Gde su tvoji bogovi koje si sebi načinio?+
Neka ustanu ako mogu da te spasu u vreme tvoje nevolje.Jer tvojih bogova, Judo, ima koliko i tvojih gradova.+
29 ’Zašto me optužujete?
Zašto mi svi grešite?‘,+ kaže Jehova.
30 Uzalud sam udarao vaše sinove.+
Nikakvu pouku* nisu izvukli.+Vaš mač proždire vaše proroke+kao razjareni lav.
31 Ljudi ovog naraštaja, čujte Jehovinu reč!
Zar sam Izraelu postao kao pustinjaili zemlja duboke tame?
Zašto moj narod govori: ’Idemo kuda hoćemo,
nećemo više doći k tebi‘?+
32 Može li devica zaboraviti svoj nakit,nevesta svoj pojas?
A moj narod zaboravlja mene već bezbroj dana.+
33 Kako vešto tragaš za ljubavlju!
Naučila si se da činiš zlo.+
34 Na tvojoj odeći se nalazi krv nedužnih siromaha.+Na tvojoj odeći nalazim njihovu krv,iako nisu zatečeni kao provalnici.+
35 A ti kažeš: ’Nedužna sam.
Sigurno je prestao da se gnevi na mene.‘
Sada ću ti presuditizato što govoriš: ’Nisam zgrešila.‘
36 Zašto tako olako gledaš na svoje prevrtljivo ponašanje?
I od Egipta ćeš se posramiti+kao što si se posramila od Asirije.+
37 Zato ćeš otići pognute glave*,+jer je Jehova odbacio one u koje se uzdaši oni ti neće pomoći.“
Fusnote
^ Ili: „verne ljubavi“.
^ Na nekim mestima u ovom poglavlju Jehova se obraća svom narodu u ženskom rodu.
^ Ili: „ostrva“.
^ Reč je o jamama za kišnicu koje su verovatno bile izdubljene u steni.
^ Ili: „Memfisa“.
^ Doslovno: „reke“.
^ Sihor je pritoka Nila.
^ Ili: „ceđi“.
^ Doslovno: „u njenom mesecu“.
^ Ili: „tuđe bogove“.
^ Videti Rečnik pojmova, „Pouka“.
^ Doslovno: „s rukama na glavi“.
