Jeremija 34:1-22

  • Poruka osude za Sedekiju (1-7)

  • Kršenje saveza o oslobađanju robova (8-22)

34  Ovo je reč koju je Jehova uputio Jeremiji, kad su se vavilonski kralj Navuhodonosor i sva njegova vojska i sva kraljevstva na zemlji koja su bila pod njegovom vlašću i svi narodi borili protiv Jerusalima i protiv svih gradova oko njega:+  „Ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ’Idi kod Judinog kralja Sedekije+ i reci mu: „Ovako kaže Jehova: ’Predaću ovaj grad u ruke vavilonskom kralju i on će ga spaliti.+  Ti mu nećeš umaći, nego ćeš biti uhvaćen i predat u njegove ruke.+ Naći ćeš se oči u oči s vavilonskim kraljem i on će razgovarati s tobom licem u lice, i otići ćeš u Vavilon.‘+  Ali čuj Jehovinu reč, Judin kralju Sedekija: ’Ovako Jehova kaže za tebe: „Nećeš poginuti od mača.  Umrećeš u miru+ i ljudi će u tvoju čast spaljivati mirisne mešavine, kao što su to činili u čast tvojim precima, kraljevima koji su vladali pre tebe, i oplakivaće te: ’Jao, gospodaru!‘, jer ja sam tako rekao, kaže Jehova.“ ‘ “ ‘ “  Prorok Jeremija je preneo sve te reči Judinom kralju Sedekiji u Jerusalimu  kad se vojska vavilonskog kralja borila protiv Jerusalima i preostalih Judinih gradova+ – protiv Lahisa+ i Azike+ – jer su od svih Judinih gradova preostali samo ti utvrđeni gradovi.  Ovo je reč koju je Jehova uputio Jeremiji nakon što je kralj Sedekija sklopio savez sa celim narodom u Jerusalimu da im proglasi slobodu,+  da svako oslobodi svoje robove i robinje koji su Jevreji, tako da niko ne drži u ropstvu svog sunarodnika, drugog Judejca. 10  Svi knezovi i ceo narod složili su se s tim. Savezom su se obavezali da će osloboditi svoje robove i robinje, da im više ne robuju. Poslušali su i pustili ih da idu. 11  Ali posle su ponovo uzeli robove i robinje koje su oslobodili, i prisilili su ih da im opet robuju. 12  Tada je Jehova uputio svoju reč Jeremiji. Jehova mu je rekao: 13  „Ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ’Ja sam sklopio savez s vašim precima+ onog dana kad sam ih izveo iz Egipta, iz zemlje u kojoj su bili robovi,+ i rekao sam im: 14  „Kad prođe sedam godina, neka svako od vas oslobodi svog brata, Jevrejina, kojeg je kupio i koji mu je služio šest godina. Pustite ih na slobodu.“+ Ali vaši preci me nisu slušali, niti su se obazirali na ono što sam govorio*. 15  A onda* ste se vi urazumili i učinili ono što je ispravno u mojim očima tako što je svako od vas oslobodio svog bližnjeg i sklopili ste savez preda mnom u domu koji nosi moje ime. 16  Zatim ste se predomislili i oskrnavili moje ime+ time što ste opet uzeli svoje robove i robinje, koje ste pustili da slobodno idu kud god žele, i prisilili ste ih da vam opet robuju.‘ 17  „Zato ovako kaže Jehova: ’Niste me poslušali i niste oslobodili svaki svog brata i svog bližnjeg.+ Zato ću ja vama proglasiti slobodu‘, kaže Jehova, ’slobodu da poginete od mača, pomora* i gladi,+ i učiniću da budete strašan prizor svim kraljevstvima na zemlji.+ 18  Ovo će se dogoditi onima koji su prekršili moj savez time što se nisu držali reči saveza koji su sklopili sa mnom kada su rasekli tele napola i prošli između polovina+ 19  – Judinim knezovima, jerusalimskim knezovima, dvoranima, sveštenicima i celom narodu, svima koji su prošli između polovina teleta: 20  Predaću ih u ruke njihovim neprijateljima i u ruke onima koji žele da im oduzmu život, i njihovi leševi biće hrana pticama i zverima.+ 21  Judinog kralja Sedekiju i njegove knezove predaću u ruke njihovim neprijateljima, onima koji žele da im oduzmu život i vojsci vavilonskog kralja+ koja se povlači od vas.‘+ 22  „’Izdaću zapovest‘, kaže Jehova, ’i vratiću ih na ovaj grad i oni će se boriti protiv njega, osvojiće ga i spaliće ga.+ A Judine gradove pretvoriću u nenaseljenu pustoš.‘ “+

Fusnote

Doslovno: „prignuli uho“.
Doslovno: „danas“.
Ili: „bolesti“.