Jona 4:1-11
4 Joni se to nimalo nije dopalo, pa se naljutio.
2 Zato je u molitvi rekao Jehovi: „Jehova, zar nisam rekao da će biti tako još dok sam bio u svojoj zemlji? Zato sam i hteo da pobegnem u Tarsis,+ jer sam znao da si ti samilostan i milosrdan Bog, da si strpljiv* i pun verne ljubavi+ i da ti je žao da naneseš nevolju.
3 Zato te sad molim, Jehova, oduzmi mi život, jer mi je bolje da umrem nego da živim!“+
4 Na to mu je Jehova rekao: „Imaš li pravo da se toliko ljutiš?“
5 Tada je Jona izašao iz grada i seo istočno od njega. Tamo je sebi podigao senicu i seo pod nju u hlad da vidi šta će biti s gradom.+
6 Jehova Bog je učinio da nad Jonom izraste tikva*, da mu pravi hlad nad glavom i da mu donese olakšanje. Jona se veoma obradovao tikvi.
7 Ali kad je sutradan svanula zora, pravi Bog je poslao crva da podgrize tikvu, tako da se ona osušila.
8 Kad je granulo sunce, Bog je poslao vruć istočni vetar, a sunce je udaralo Joni u glavu, pa je počeo da gubi svest. Želeo je da umre* i govorio je: „Bolje mi je da umrem nego da živim!“+
9 Bog je pitao Jonu: „Imaš li pravo da se toliko ljutiš zbog tikve?“+
A on mu je odgovorio: „S pravom sam toliko ljut da bih najradije umro!“
10 Jehova mu je rekao: „Tebi je žao tikve oko koje se nisi trudio niti si je gajio, koja je za jednu noć izrasla i za jednu noć se osušila.
11 A meni da ne bude žao Ninive, velikog grada,+ u kome ima više od 120 000 ljudi koji ne znaju šta je dobro, a šta zlo*, a uz to i mnogo životinja?“+
Fusnote
^ Ili: „spor na gnev“.
^ Ili možda: „ricinus“.
^ Ili: „da mu duša umre“.
^ Ili: „šta je desno, a šta levo“.
