Jov 10:1-22
10 „Zgadio mi se život.+
Daću oduška svom jadu.
Govoriću s gorčinom u duši!
2 Reći ću Bogu: ’Nemoj me proglasiti krivim.
Reci mi zašto se raspravljaš sa mnom.
3 Imaš li koristi od toga što me mučiš,što prezireš delo svojih ruku,+a blagonaklono gledaš na namere zlih?
4 Gledaš li ti ljudskim očima?Vidiš li ti kao što smrtni čovek vidi?
5 Da li su tvoji dani kao dani smrtnikai tvoje godine kao čovečje godine,+
6 pa istražuješ moj prestupi tragaš za mojim grehom?+
7 Znaš da nisam kriv+i da me niko ne može izbaviti iz tvoje ruke.+
8 Tvoje ruke su me oblikovale i načinile,+a sada hoćeš sasvim da me uništiš.
9 Seti se, molim te, da si me od gline napravio,+a sada me vraćaš u prah.+
10 Zar me nisi izlio kao mlekoi usirio kao sir?
11 Odenuo si me u kožu i meso,protkao si me kostima i tetivama.+
12 Podario si mi život i pokazao mi vernu ljubav.Brižno si čuvao moj duh*.+
13 Ali u tajnosti si nameravao da mi naneseš nevolju*,
znam da je to od tebe došlo.
14 Ako bih zgrešio, ti bi me video,+i ne bi me oslobodio mog prestupa.
15 Ako sam kriv, teško meni!
Čak i ako sam nedužan, ne mogu podići glavu,+jer sam veoma osramoćen i napaćen.+
16 Ako podignem glavu, ti me goniš kao lav+i opet na meni pokazuješ svoju moć.
17 Nove svedoke dovodiš protiv menei još više se gneviš na mene,pa me snalazi nevolja za nevoljom.
18 Zašto si me izveo iz majčine utrobe?+
Da sam bar umro pre nego što me je iko video!
19 Bilo bi kao da nikad nisam ni postojao,iz majčine utrobe bi me odneli u grob.‘
20 Zar mi nije preostalo malo dana?+ Neka me on pusti na miru.Neka skine pogled s mene, da malo odahnem*+
21 pre nego što odem tamo odakle se neću vratiti,+u zemlju duboke tame*,+
22 u zemlju najgušće tame,zemlju mrklog mraka i nereda,gde je i svetlost kao tama.“
Fusnote
^ Ili: „dah; život“.
^ Doslovno: „Ali ovo si sakrio u svom srcu“.
^ Ili: „da se malo razvedrim“.
^ Ili: „tame i senke smrti“.
