Jov 16:1-22
16 Tada je Jov rekao:
2 „Mnogo sam se takvih reči naslušao.
Svi ste vi okrutni tešitelji!+
3 Ima li kraja ispraznim rečima?
Šta te tera da mi tako odgovaraš?
4 I ja bih mogao govoriti kao vi.
Kad biste vi bili na mom mestu,ja bih se na vas mogao okomiti uverljivim rečimai odmahivati vam glavom.+
5 Ali ja bih vas ojačao rečima svojih usta,a uteha s mojih usana donela bi vam olakšanje.+
6 Ako govorim, moj bol ne jenjava,+a ako ućutim, i dalje se ne smiruje.
7 Ali sada me je Bog izmorio,+uništio je ceo moj dom*.
8 Još si me i zgrabio, što se i vidi,jer moja mršavost svedoči protiv mene.
9 Bog me razdire u svom gnevu i mrzi me.+
Svojim zubima škrguće na mene.
Moj protivnik me strelja očima.+
10 Neprijatelji su razjapili usta da bi me proždrli+i s prezirom me udaraju po obrazima,mnogi su se udružili protiv mene.+
11 Bog dopušta da me napadaju dečaci,baca me u ruke zlih.+
12 Mirno sam živeo, a on me je upropastio,+zgrabio me je za vrat i slomio,pa me je postavio sebi kao metu.
13 Njegovi strelci su me opkolili,+on probada moje bubrege+ i nema samilosti,prosipa moju žuč na zemlju.
14 Ja sam kao zid koji on uporno probija,juriša na mene kao ratnik.
15 Sašio sam kostret da prekrijem kožu+i zakopao sam svoje dostojanstvo* u prašinu.+
16 Lice mi je crveno od plača,+oko mojih očiju je tamna senka*,
17 iako moje ruke nisu učinile nikakvo zloi moja molitva je čista.
18 Zemljo, ne pokrivaj moju krv!+
Pusti je neka viče!
19 Već sada imam svedoka na nebu,na visinama je onaj koji svedoči za mene.
20 Prijatelji mi se rugaju,+dok moje oči liju suze pred Bogom*.+
21 Neka neko presudi između čoveka i Boga,kao što bi presudio između čoveka i njegovog bližnjeg.+
22 Jer mi je još malo godina preostaloi poći ću na put bez povratka.+
Fusnote
^ Ili: „one koji su se oko mene okupljali“.
^ Ili: „snagu“. Doslovno: „rog“.
^ Ili: „senka smrti“.
^ Ili možda: „bez sna gledaju prema Bogu“.
