Jov 30:1-31
30 „Sada mi se smeju+ljudi koji su mlađi od mene,čijim očevima ne bih daoni da sa psima čuvaju moje stado.
2 Od kakve mi je koristi snaga njihovih ruku?
Nema snage u njima.
3 Oni su iznemogli od oskudice i gladi,glođu ono što nađu u sasušenoj zemlji,koja je razorena i opustošena.
4 Beru slano lišće s grmlja,hrane se korenom žutilovke.
5 Ljudi ih proteruju iz svoje sredine,+viču za njima kao za lopovima.
6 Žive na liticama u klisurama*,u jamama i među stenama.
7 Viču iz grmova,šćućurili su se među koprivama.
8 Oni su sinovi bezumnih i bezimenih ljudi,proterani su* iz zemlje.
9 A sada me oni u svojim pesmama ismevaju,+rugaju mi se.+
10 Odvratan sam im i drže se podalje od mene,+ne ustežu se da me pljunu u lice.+
11 Bog me je razoružao* i ponizio,pa su se oni neobuzdano okomili na mene.
12 Zdesna nasrću na mene kao rulja,teraju me u beg,a onda mi postavljaju pogubne prepreke na putu.
13 Raskopavaju moje stazei otežavaju mi nevolju,+a nema nikoga da ih zaustavi*.
14 Naviru kao kroz širok procep u zidu,obrušavaju se na mene u mojoj nevolji.
15 Strah me obuzima,moje dostojanstvo nestaje kao da ga vetar odnosi,moja nada u spasenje iščezava poput oblaka.
16 I sada moj život ističe iz mene,+dani nevolje+ stižu me.
17 Noću bol probada moje kosti,+ne prestaju bolovi koji me izjedaju.+
18 Od siline moje nevolje izobličila mi se odeća*,guši me poput uskog okovratnika.
19 Bog me je bacio u blato,postao sam kao prah i pepeo.
20 Vapim tebi za pomoć, ali ti mi ne odgovaraš,+stojim pred tobom, a ti me samo gledaš.
21 Okrenuo si se protiv mene i postao okrutan prema meni,+napadaš me svom svojom snagom.
22 Podižeš me i odnosiš s vetrom,a zatim me kovitlaš u oluji*.
23 Znam da ćeš me odvesti u smrt,u kuću u koju odlaze svi živi.
24 Ali niko ne želi da dokrajči slomljenog čoveka*,+koji vapi za pomoć u vreme svoje nevolje.
25 Zar nisam ja plakao nad onima koje su snašla teška vremena?
Zar nisam sažaljevao siromahe?+
26 Nadao sam se dobru, ali snašlo me je zlo.Čekao sam svetlost, ali došao je mrak.
27 U meni sve ključa i ne prestaje,dani nevolje došli su na mene.
28 Hodam smrknut,+ ne vidim svetlost sunca.
Ustajem na skupu i tražim pomoć.
29 Postao sam brat šakalima,drug nojevima.+
30 Koža mi je pocrnela i otpada s mene,+kosti mi gore od vrućine*.
31 Moja harfa sada svira samo tužne pesme,moja frula samo plačne zvuke.
Fusnote
^ Videti Rečnik pojmova, „Vadi“.
^ Ili: „bičem su isterani“.
^ Doslovno: „olabavio tetivu mog luka“.
^ Ili možda: „i ne treba im pomoćnik“.
^ Moguće je da Jov misli na svoju kožu.
^ Ili možda: „razbijaš uz tresak“.
^ Doslovno: „ruševinu“.
^ Ili možda: „groznice“.
