Nemija 6:1-19
6 Kad su Sanavalat, Tovija,+ Gisem Arapin+ i naši ostali neprijatelji čuli da sam obnovio zidine+ i da nijedan deo nije više bio u ruševinama (iako do tog vremena još nisam bio postavio krila na gradskim vratima),+
2 Sanavalat i Gisem odmah su mi poslali poruku u kojoj je stajalo: „Hajde da odredimo vreme pa da se nađemo u nekom od sela u dolini kod Onona.“+ Ali oni su smišljali kako da mi učine zlo.
3 Zato sam poslao glasnike i poručio im: „U velikom sam poslu i ne mogu da dođem. Posao bi stao kad bih ga ostavio i došao do vas.“
4 Četiri puta su mi slali istu poruku, a ja sam im svaki put odgovarao istim rečima.
5 Tada mi je Sanavalat po peti put poslao svog slugu sa istom porukom, sa otvorenim pismom u ruci.
6 U njemu je pisalo: „Priča se među okolnim narodima, a i Gisem+ to potvrđuje, da ti i Judejci spremate pobunu.+ Zato i gradiš zidine. A govori se i da ćeš im ti biti kralj.
7 Postavio si i proroke da u Jerusalimu šire glas o tebi, govoreći: ’Juda ima kralja!‘ Sada će za sve to saznati i kralj. Zato dođi da razgovaramo o tome.“
8 Ali ja sam mu poslao ovaj odgovor: „Ništa od onoga što si rekao nije se dogodilo, nego si ti to izmislio*.“
9 Svi su oni zapravo pokušavali da nas zaplaše, govoreći: „Obeshrabriće se*, pa neće dovršiti posao.“+ A sada te molim, Bože, ojačaj me*.+
10 Zatim sam otišao u kuću Semaje, Delajinog sina, Metaveilovog unuka, koji se tamo zatvorio. On je rekao: „Hajde da odredimo vreme pa da se nađemo u domu pravog Boga, unutar hrama. Zatvorićemo vrata hrama, jer će doći da te ubiju. Noću će doći da te ubiju.“
11 A ja sam rekao: „Zar da beži čovek kao što sam ja? Može li neko kao ja da uđe u hram i da ostane živ?+ Neću ući!“
12 Tada sam shvatio da ga nije poslao Bog, nego da su ga Tovija i Sanavalat+ unajmili da me prevari*.
13 Unajmili su ga da me uplaši i navede da zgrešim, kako bi me doveli na loš glas i osramotili.
14 Seti se, Bože moj, Tovije+ i Sanavalata i svega što su učinili, a i proročice Noadije i ostalih proroka koji su neprestano pokušavali da me uplaše.
15 Tako su zidine bile završene dvadeset petog dana meseca elula*, za 52 dana.
16 Kad su to čuli svi naši neprijatelji i kad su to videli svi okolni narodi, veoma su se postideli+ i shvatili su da nam je naš Bog pomogao da završimo taj posao.
17 Tih dana su Judini velikaši+ pisali mnoga pisma Toviji, a Tovija im je odgovarao.
18 Mnogi u Judi su bili zakletvom vezani s njim, jer je on bio zet Arahovog sina+ Sehanije, a njegov sin Joanan bio je oženjen ćerkom Varahijinog sina Mesulama.+
19 Preda mnom su stalno govorili dobro o njemu, pa mu onda prenosili ono što sam ja govorio, a Tovija je slao pisma da me uplaši.+
Fusnote
^ Doslovno: „izmislio u svom srcu“.
^ Doslovno: „Klonuće im ruke“.
^ Doslovno: „ojačaj moje ruke“.
^ Doslovno: „da objavi ovo proročanstvo protiv mene“.
^ Videti Dodatak B15.
