Rimljanima 2:1-29
2 Zato nemaš izgovora ako sudiš drugome, čoveče, ko god da si.+ Jer kad sudiš drugome, osuđuješ samog sebe, budući da ti koji sudiš činiš to isto.+
2 A znamo da će Bog po istini suditi onima koji čine takve stvari.
3 Čoveče, ako sudiš onima koji čine takve stvari, a i sam to radiš, zar misliš da možeš izbeći Božji sud?
4 Ili možda prezireš njegovu neizmernu dobrotu,+ suzdržavanje*+ i strpljenje,+ ne shvatajući da Bog u svojoj dobroti želi da te dovede do pokajanja?+
5 Time što si tvrdoglav i ne želiš da se pokaješ, navlačiš na sebe Božji gnev, koji će se otkriti u dan kad on bude pravedno sudio ljudima.+
6 A Bog će svakome vratiti po njegovim delima.+
7 Oni koji istrajno čine dobra dela i time traže slavu, čast i neraspadljivost+ dobiće večni život,
8 a srdžba i gnev čekaju svadljivce i one koji se ne pokoravaju istini, već se pokoravaju nepravdi.+
9 Nevolja i muka zadesiće svakog čoveka koji čini zlo, najpre Judejca, a onda i Grka.
10 Ali slava, čast i mir čekaju svakoga ko čini dobro, najpre Judejca,+ a onda i Grka.+
11 Jer kod Boga nema pristrasnosti.+
12 Svi koji su zgrešili bez poznavanja zakona propašće bez poznavanja zakona,+ a svima koji su zgrešili poznajući zakon sudiće se po zakonu.+
13 Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji samo slušaju zakon, nego će biti proglašeni pravednima oni koji postupaju po zakonu.+
14 Jer kad se ljudi iz drugih naroda, koji nemaju zakon,+ po prirodi drže onoga što je u zakonu, onda su oni, iako nemaju zakon, sami sebi zakon.
15 Oni pokazuju da je suština zakona zapisana u njihovom srcu, a o tome svedoči i njihova savest i u svojim mislima bivaju optuženi ili pak opravdani.
16 To će se pokazati u dan kad Bog preko Hrista Isusa bude sudio onome što ljudi skrivaju,+ po dobroj vesti koju objavljujem.
17 Ti sebe nazivaš Judejcem+ i oslanjaš se na zakon, ponosiš se Bogom,
18 znaš šta je njegova volja i umeš da prepoznaš šta je najvrednije jer si poučen* iz Zakona,+
19 uveren si da si vođa slepima, svetlost onima koji su u tami,
20 vaspitač nerazumnih i učitelj dece i misliš da razumeš osnove znanja i istine koje se nalaze u Zakonu.
21 Zar, dakle, ti koji učiš druge, ne učiš samog sebe?+ Zar ti, koji propovedaš: „Ne ukradi“,+ kradeš?
22 Zar ti koji kažeš: „Ne učini preljubu“,+ činiš preljubu? Zar ti, koji mrziš idole, pljačkaš hramove?
23 Zar ti, koji se ponosiš zakonom, nanosiš sramotu Bogu kršeći Zakon?
24 Jer kao što je napisano, „zbog vas se među narodima huli na Božje ime“.+
25 Naime, obrezanje+ ima vrednost samo ako se držiš zakona,+ ali ako kršiš zakon, tvoje obrezanje postaje neobrezanje.
26 Dakle, ako se neko ko je neobrezan+ pridržava pravednih odredbi Zakona, zar se njegovo neobrezanje neće smatrati obrezanjem?+
27 I onaj ko je neobrezan, a drži se Zakona, sudiće tebi koji kršiš zakon, iako imaš pisani zakon i obrezanje.
28 Jer pravi Judejac nije onaj koji je to spolja+ niti je pravo obrezanje ono koje je spolja, na telu.+
29 Pravi Judejac je onaj koji je to iznutra+ i njegovo obrezanje je obrezanje srca+ po duhu, a ne po pisanom zakonu.+ On dobija pohvalu od Boga, a ne od ljudi.+
