Sudije 2:1-23

  • Jehovin anđeo upozorava Izraelce (1-5)

  • Smrt Isusa Navina (6-10)

  • Jehova postavlja sudije da izbavljaju Izraelce (11-23)

2  Jehovin anđeo+ je došao iz Galgala+ u Vokim i rekao: „Izveo sam vas iz Egipta i doveo sam vas u zemlju za koju sam se zakleo da ću je dati vašim precima.+ Još sam rekao: ’Neću nikada raskinuti svoj savez s vama.+  A vi ne sklapajte savez sa stanovnicima ove zemlje+ i srušite njihove oltare.‘+ Ali niste me poslušali.+ Zašto ste tako postupili?  Zato vam kažem: ’Neću ih oterati pred vama.+ Oni će vam postati zamka+ i njihovi bogovi će vas odvući od mene.‘ “+  Kada je Jehovin anđeo izgovorio ove reči pred svim Izraelcima, narod je na sav glas zaplakao.  Zato je to mesto nazvano Vokim*. Tu su Jehovi prineli žrtve.  Kada je Isus raspustio narod, svi Izraelci su otišli da zauzmu zemlju koju su dobili u nasledstvo.+  Narod je služio Jehovi dok je bio živ Isus i dok su bile žive starešine koje su nadživele Isusa i koje su videle sva velika dela koja je Jehova činio za Izrael.+  Isus, Navinov sin, Jehovin sluga, umro je kada je imao 110 godina.+  Sahranili su ga na području koje je dobio u nasledstvo, u Tamnat-Aresu,+ u Jefremovim brdima, severno od gore Gas.+ 10  Sav taj naraštaj je pomro*. Posle njega je došao drugi naraštaj koji nije poznavao Jehovu, ni dela koja je on činio za Izrael. 11  Tako su Izraelci činili ono što je zlo u Jehovinim očima i služili su kipovima Vala.+ 12  Napustili su Jehovu, Boga svojih predaka, koji ih je izveo iz Egipta.+ Počeli su da služe drugim bogovima, bogovima okolnih naroda,+ klanjali su im se i time vređali Jehovu.+ 13  Ostavili su Jehovu i služili su Valu i kipovima Astarote.+ 14  Tada se Jehova razgnevio na Izraelce i predao ih u ruke razbojnicima, koji su ih pljačkali.+ Predao* ih je u ruke neprijateljima koji su živeli oko njih,+ tako da im se više nisu mogli odupreti.+ 15  Kud god su išli, Jehovina ruka se dizala na njih, na njihovu propast,+ kao što je Jehova rekao i kao što im se Jehova zakleo.+ Tako su bili u velikoj nevolji.+ 16  Zato im je Jehova postavljao sudije koje su ih izbavljale iz ruku onih koji su ih pljačkali.+ 17  Ali nisu slušali ni sudije, nego su služili drugim bogovima* i klanjali im se. Brzo su skrenuli s puta kojim su išli njihovi preci, koji su slušali Jehovine zapovesti.+ Oni nisu bili poput svojih predaka. 18  Kada im je Jehova postavljao sudije,+ Jehova je bio sa svakim sudijom i izbavljao ih je iz ruku njihovih neprijatelja sve vreme sudijinog života. Jehova se sažalio na njih+ jer su jecali zbog onih koji su ih mučili+ i bili okrutni prema njima. 19  Ali kada bi sudija umro, oni bi ponovo postupali loše, još gore nego njihovi preci, tako što bi služili drugim bogovima i klanjali im se.+ Nisu odustajali od svojih dela ni od svog tvrdoglavog ponašanja. 20  Tada se Jehova razgnevio na Izrael+ i rekao: „Pošto je ovaj narod prekršio savez+ koji sam sklopio s njegovim precima i nije me poslušao,+ 21  ni ja neću pred njim oterati nijedan narod koji je ostao posle Isusove smrti.+ 22  Tako ću iskušati Izraelce da vidim da li će se držati Jehovinog puta+ i ići njime, kao što su to činili njihovi preci.“ 23  Zato je Jehova ostavio te narode i nije ih odmah oterao, niti ih je predao Isusu u ruke.

Fusnote

„Vokim“ znači „oni koji plaču“.
Ili: „bio pribran svojim precima“. Ovo je poetski izraz kojim se ukazuje na smrt.
Doslovno: „Prodao“.
Ili: „odavali su se bludu s drugim bogovima“. Ovim izrazom se ukazuje na idolopoklonstvo.