Sudije 21:1-25
-
Venijaminovo pleme sačuvano (1-25)
21 Izraelci su se zakleli u Mispi+ rečima: „Niko od nas neće dati svoju ćerku za ženu nekome iz Venijaminovog plemena.“+
2 Zatim je narod otišao u Vetilj+ i tu sedeo pred pravim Bogom do večeri. Jadikovali su i gorko plakali.
3 Onda su rekli: „Jehova, Bože Izraelov, zašto se ovo desilo u Izraelu? Zašto da danas nestane jedno pleme iz Izraela?“
4 Sutradan je narod rano ustao, podigao oltar na tom mestu i prineo žrtve paljenice i žrtve zajedništva.+
5 Tada su Izraelci rekli: „Ko se iz svih izraelskih plemena nije pojavio na skupu pred Jehovom?“ Oni su se svečano zakleli da se pogubi svako ko ne dođe pred Jehovu u Mispu.
6 Izraelskom narodu je bilo žao zbog onoga što se desilo Venijaminu, njihovom bratu, pa su rekli: „Danas je odsečeno jedno pleme od Izraela.
7 Šta ćemo učiniti da bi oni koji su preživeli dobili žene, pošto smo se zakleli Jehovom+ da im nećemo dati svoje ćerke za žene?“+
8 Pitali su: „Ko iz svih izraelskih plemena nije došao pred Jehovu u Mispu?“+ Shvatili su da niko iz Javisa u Galadu nije došao u logor gde je narod bio okupljen*.
9 Kad je narod prebrojan, tada su videli da tu nema nikog od stanovnika Javisa u Galadu.
10 Zato su svi okupljeni Izraelci poslali 12 000 najhrabrijih ljudi i zapovedili im: „Idite i mačem pobijte stanovnike Javisa u Galadu zajedno sa ženama i decom.+
11 Učinite ovako: pobijte sve muškarce i sve žene koje su imale odnose s muškarcem.“
12 Među stanovnicima Javisa u Galadu našli su 400 devojaka, devica, koje nisu imale odnose s muškarcem. Njih su doveli u logor u Silomu,+ u hananskoj zemlji.
13 Okupljeni narod je tada poslao poruku Venijaminovom plemenu koje je bilo na steni Rimon+ i ponudio im mir.
14 Tada su se ljudi iz Venijaminovog plemena vratili, a Izraelci su im dali žene iz Javisa u Galadu koje su ostavili u životu.+ Ali nije ih bilo dovoljno za sve.
15 Narodu je bilo žao Venijamina,+ jer je Jehova uneo razdor među izraelska plemena.
16 Starešine naroda su rekle: „Šta da učinimo da i ostali dobiju žene, pošto su pobijene sve žene iz Venijaminovog plemena?“
17 Zatim su dodali: „Preživeli iz Venijaminovog plemena treba da zadrže svoje nasledstvo, da ne bi nestalo jedno pleme iz Izraela.
18 Ali mi njima ne smemo davati svoje ćerke za žene, jer su se Izraelci zakleli: ’Neka je proklet onaj ko da ženu nekome iz Venijaminovog plemena.‘ “+
19 Onda su rekli: „Evo, svake godine se slavi praznik u čast Jehovi u Silomu,+ severno od Vetilja, istočno od puta koji vodi od Vetilja u Sihem i južno od Levone.“
20 Zato su zapovedili ljudima iz Venijaminovog plemena: „Idite i postavite zasedu u vinogradima.
21 Čim vidite da devojke* iz Siloma izlaze da igraju kolo, izađite iz vinograda i neka svako za sebe otme ženu od devojaka iz Siloma, pa se onda vratite u Venijaminovu zemlju.
22 Ako njihovi očevi ili njihova braća dođu kod nas da se žale, mi ćemo im reći: ’Imajte milosti, jer nismo uspeli da za svakog od njih uzmemo ženu u ratu,+ a ni vi im niste mogli dati devojke za žene pošto biste bili krivi.‘ “+
23 Ljudi iz Venijaminovog plemena su tako postupili i svako od njih je uzeo sebi ženu od otetih devojaka koje su igrale. Onda su se vratili na svoje nasledstvo pa su opet sagradili gradove+ i naselili se u njima.
24 Tada su se Izraelci razišli odatle, svaki u svoje pleme i u svoju porodicu. Otišli su odande, svaki na svoje nasledstvo.
25 U to vreme nije bilo kralja u Izraelu.+ Svako je činio ono što je mislio da je ispravno.
