Jehovini svedoci su u novembru 2012. prodali hotel Bosert. Ključevi su predati novom vlasniku i, poput bezbroj drugih gostiju, Jehovini svedoci su se odjavili iz hotela i otišli. Novac od prodaje će se upotrebiti za biblijsko obrazovno delo Jehovinih svedoka širom sveta.

Svedoci su prodali ovu trinaestospratnicu napravljenu u italijanskom renesansnom stilu zato što će se njihovo glavno sedište preseliti iz Bruklina u nove objekte u Vorviku, koji se takođe nalazi u državi Njujork. Za potpuno preseljenje u nove objekte verovatno će biti potrebno nekoliko godina.

Hotel Bosert je 1909. sagradio Luis Bosert, njujorški trgovac drvnom građom. To je trebalo da bude „stambeni hotel“ koji bi imao i privremene i stalne stanare. Pošto je ubrzo bio popunjen, Luis ga je 1914. dogradio i time skoro udvostručio njegovu veličinu. Zatim je 1916. na krovu napravljen restoran.

Jehovini svedoci su tokom 1980-ih kupili i renovirali ovaj objekat kako bi se tu smestilo osoblje njihovog glavnog sedišta. Balske dvorane su pretvorene u trpezarije, a restoran na krovu u hol za stanare i njihove goste.

U ovom objektu su od 2010. godine odsedali Jehovini svedoci iz celog sveta koji su dolazili u obilazak našeg glavnog sedišta.

Novi vlasnik planira da ga renovira i pretvori u hotel. Pošto je Bosert odlično očuvan, neće biti teško da se njegove skromne garsonjere i jednosobni stanovi preurede u apartmane luksuznog hotela.

Bosert je godinama bio zapušten pre nego što su se u njega uselili Jehovini svedoci. Bela fasada bila je prljava, a masivni ornamenti od terakote na obodu zgrade bili su oštećeni. Kroz stare prozore je duvala promaja. Golubovi su bili jedini gosti restorana na krovu. A onda je usledilo veliko renoviranje. U renoviranju su učestvovali Svedoci iz raznih delova Sjedinjenih Država, koji su spremno stavili na raspolaganje svoje vreme i veštine.

Svedoci su očistili i renovirali spoljašnjost zgrade od belog kamena i granita. Ornamente su zamenili replikama od fiberglasa. Ugradili su nove prozore od mahagonija.

Takođe su kompletno renovirali unutrašnjost zgrade, obraćajući posebnu pažnju na prijemni hol koji je izgubio svoj nekadašnji sjaj. Da bi obnovili oštećene mermerne zidove, mermer su nabavili iz istog kamenoloma u Italiji. Radnici su takođe restaurirali ornamente na plafonu koje je oštetila voda.

Poseban izazov su predstavljali masivni gvozdeni stubovi u prijemnom holu. Za njihov finalni izgled prvobitno je korišćena skaljiola, italijanska tehnika kojom se postiže imitacija mermera. Međutim, prethodni vlasnici su više puta prefarbali stubove. Niko od volontera koji su renovirali zgradu nije znao kako se radi tehnikom skaljiola, ali su u obližnjoj univerzitetskoj biblioteci pronašli knjigu koja govori o tome kako se postiže imitacija mermera. Naoružani informacijama, radnici su nedeljama radili na restauraciji stubova i na kraju im skoro potpuno vratili prvobitan izgled.

Renoviranje je završeno 1991. Zgradi je vraćena i funkcionalnost i lepota. Kao priznanje za ovaj izuzetan restauratorski poduhvat, Bosert je dobio nagradu Lusi Mozes.