Putovanje koje se pamti
Svake godine, desetine hiljada ljudi posete objekte podružnice Jehovinih svedoka u Sjedinjenim Državama i njihovog glavnog sedišta u državi Njujork. Ti objekti su poznati kao Betel, što na hebrejskom jeziku znači „Božji dom“. Posetioci dolaze iz raznih mesta da bi videli kako se proizvodi literatura, saznali kako se organizuje delo Jehovinih svedoka i posetili prijatelje koji tu dobrovoljno rade. Jedan čovek je posebno želeo da poseti Betel.
Marselus, Jehovin svedok iz Enkoridža na Aljasci, može da izgovori samo nekoliko reči jer je pre neku godinu doživeo moždani udar. a Vezan je za invalidska kolica i svakodnevne poslove može da obavlja samo uz pomoć drugih. Uprkos tome, imao je snažnu želju da poseti Betel. Nedavno je ostvario svoj san.
„Bio je uporan“, kaže njegov prijatelj Kori, koji mu je pomagao oko planova za putovanje. „Redovno me je zvao da proveri novosti. Pošto je njegov govor ograničen uglavnom na ’da‘ i ’ne‘, morao sam da mu postavljam brojna pitanja.“ Njihovi razgovori su tekli otprilike ovako:
„Da li treba da dođem kod tebe?“
„Ne.“
„Da li treba da pozovem lekara?“
„Ne.“
„Da li me zoveš zbog posete Betelu?“
„Da.“
„Onda je trebalo da mu objasnim dokle sam stigao s planovima za putovanje. Bilo mi je veoma drago što je uspeo da ostvari taj cilj.“
Marselus je morao da savlada nekoliko prepreka da bi otputovao u Betel. Pošto ima skromne prihode, dve godine je štedeo novac da bi mogao da plati put do Njujorka, koji je udaljen 5400 kilometara. Zbog zdravstvenog stanja, morao je da pronađe saputnika koji bi mogao da brine o njemu. Takođe, za putovanje mu je trebala lekarska dozvola i dobio ju je samo nekoliko dana pre zakazanog leta.
Kada je Marselus stigao u Njujork, krenuo je u obilazak objekata u Bruklinu, Patersonu i Volkilu. Video je ogromne štamparske prese za proizvodnju knjiga i Biblija i saznao više o tome kako je organizovano sve što Jehovini svedoci rade. Takođe je posetio izložbe „Sveto pismo i Božje ime“ i „Narod za Jehovino ime“. Tokom obilaska je stekao mnogo novih prijatelja. To je zaista bilo putovanje koje se pamti!
Mnogi kažu da ne postoje reči kojima bi opisali svoju posetu Betelu. Ali kada su Marselusa pitali da li je ta poseta bila vredna truda, on je, na jedini način na koji može, odgovorio: „Da. Da. Da!“
Poseta Betelu može biti lepo iskustvo za vas i vašu porodicu, kao što je bilo za Marselusa. Svi su dobrodošli u naše podružnice širom sveta. Zašto ne dođete i vi?
a Marselus je preminuo 19. maja 2014, dok je ovaj članak bio u pripremi.