„Požar! Nešto se zapalilo!“ Dok je Sandra doručkovala sa svojim suprugom Tomasom u kući njegovih roditelja, primetila je kako se plamen širi ispod vrata šupe koja se nalazi pored kuće. Njih dvoje su odmah reagovali. Tomas je otrčao do šupe da vidi šta se zapalilo, a Sandra je požurila po aparat za gašenje požara. Tomas je uspeo da pomoću tog aparata ugasi požar. Sandra kaže: „Da ništa nismo preduzeli, cela šupa bi izgorela.“

Kako su Tomas i Sandra uspeli da ostanu pribrani i da tačno znaju šta treba da rade? Oni su zajedno sa još 1000 dobrovoljaca koji rade u podružnici Jehovinih svedoka u Seltersu, u Nemačkoj, prošli obuku tokom koje su naučili šta treba uraditi u slučaju požara.

Kompleks zgrada u Seltersu prostire se na 30 hektara i osim kancelarija i stanova u njima se nalaze i vešernica, štamparija i razne radionice – a to su mesta sa posebnim rizikom od požara. Zbog toga je Odeljenje za zaštitu i bezbednost organizovalo obuku za zaštitu od požara. Kao prvo, tim za vanredne situacije vežba s lokalnom vatrogasnom službom. Kao drugo, svi dobrovoljci u podružnici redovno rade sledeće:

• Vežbaju evakuaciju.

• Pohađaju časove o zaštiti od požara.

• Uče kako se gasi požar u najranijoj fazi.

Na ovaj način svi dobrovoljci stiču veštine koje su od presudnog značaja u vanrednim situacijama.

Tokom vežbi se uči kako da se bezbedno ugasi požar. Kristin, koja je inače poslednji put u osnovnoj školi učila o zaštiti od požara, kaže kako je izgledala jedna vežba u podružnici: „Uzela sam aparat za gašenje požara, izvukla osigurač i prišla plamenu sa suprotne strane od pravca u kom je duvao vetar. Da nisam tako prišla, vatra bi mi buknula u lice. Na kraju sam sama uspela da ugasim požar! Pored toga, naučila sam kako da sarađujem s drugima u gašenju požara.“

Danijel, koji u podružnici vodi obuku za zaštitu od požara, kaže da se posle obuke mnogi „manje plaše požara“. On objašnjava: „Ljudi su obično zatečeni kada izbije požar. Zbunjeni su jer ne znaju šta da rade niti kako da koriste aparat za gašenje požara. Ali ako tačno znaju šta treba da rade, mogu da spreče da se mali plamen razbukta u veliki požar.“ On dodaje da tokom obuke „polaznici uče kako da u vanrednim situacijama pravilno rukuju aparatom za gašenje požara i da ugase vatru. Tako stiču samopouzdanje i hrabrost da krenu u akciju kada je to potrebno.“

Mnogi su izrazili zahvalnost za obuku koju su dobili. Ranije spomenuta Kristin kaže: „Po prvi put u životu sam u rukama imala aparat za gašenje požara. Mislim da bi svi trebalo da prođu ovakvu obuku.“ Nađa, koja inače radi na aerodromu i povremeno pomaže u podružnici, kaže: „U proteklih deset godina na aerodromu smo imali samo predavanja o zaštiti od požara. Ali zahvaljujući praktičnoj obuci koju sam dobila u podružnici, imam više samopouzdanja i ukoliko izbije požar, znam šta treba da radim.“

Sandra je uverena da joj je upravo ova obuka pomogla da brzo reaguje u situaciji koju smo spomenuli na početku. Ona kaže: „Sada me nije toliko strah da koristim aparat za gašenje požara. Dobro je što imamo obuku svake godine. Meni lično je bila od velike koristi.“

Pripadnici lokalne vatrogasne službe redovno organizuju vežbe u podružnici. Njihov komandir, Teo Nekerman, objašnjava zašto to rade: „Naša jedinica je nadležna za Selters. Budući da je to malo mesto, požari se najčešće dešavaju u kućama ili stanovima. Međutim, vaši objekti su jedinstveni u ovom kraju jer se nalaze na velikoj površini, imate velike zgrade, a obavljate i neke poslove industrijskog tipa. Potrebne su nam dodatne veštine kako bismo znali šta da radimo u slučaju da ovde izbije požar. Zato smo veoma zahvalni što ovde možemo da vežbamo.“

Više od 100 članova tima za vanredne situacije zajedno s lokalnom vatrogasnom službom izvodi praktične vežbe spasavanja i gašenja požara. Gospodin Nekerman kaže: „Vaš tim za vanredne situacije zaslužuje sve pohvale. Bez njihove pomoći i dobrih uputstava, ne bismo uspeli da sve ove vežbe za slučaj vanredne situacije sprovedemo tako glatko.“

U februaru 2014, vatrogasna služba i tim za vanredne situacije imali su priliku da se pokažu na delu. U jednoj od stambenih zgrada u podružnici ceo jedan stan je bio pun dima. „Dim je bio toliko gust da nismo videli ni prst pred okom“, kaže Danijel, kog smo ranije citirali. „Odmah smo pozvali vatrogasce i počeli sa evakuacijom svih 88 stanova. Cela zgrada je bila evakuisana pre nego što su došli vatrogasci.“ Gospodin Nekerman kaže: „Ne mogu da zamislim da bi zgrada te veličine mogla da bude evakuisana za tako kratko vreme u gradu kao što je Frankfurt. Vi ste dobro uigrani, a vaš tim za vanredne situacije bio je stvarno odličan!“ Vatrogasci su pronašli izvor opasnosti i otklonili ga. Niko nije bio povređen i nije nastala veća materijalna šteta.

Svi koji rade u podružnici u Seltersu nadaju se da do velikog požara nikada neće doći. Ali ako se ikada dogodi, volonteri u podružnici su spremni jer su naučili kako da ga savladaju.