U Evropu se nedavnih godina slio veliki broj izbeglica iz Afrike, s Bliskog Istoka i iz južne Azije. Da bi im pomogle, državne službe i dobrovoljci rade na obezbeđivanju hrane, zaklona i lekarske pomoći.

Naravno, izbeglicama je potrebno mnogo više od fizičke pomoći. Mnogi od njih pate od trauma, pa su im nada i uteha preko potrebni. Jehovini svedoci u srednjoj Evropi ulažu veliki trud da bi to pružili izbeglicama, tako što ih slušaju i prenose im utešne misli iz Biblije.

Od avgusta 2015. Svedoci iz preko 300 skupština iz Austrije i Nemačke uložili su veliki napor da bi utešili izbeglice. Zapazili su da se izbeglicama posebno dopada da razgovaraju o biblijskim odgovorima na sledeća pitanja:

• Zašto ima tako puno patnje?

• Šta se događa nakon smrti?

• Koje se dobre vesti nalaze u Svetom pismu?

• Da li Bog ima ime?

• Ko su Jehovini svedoci?

U periodu od avgusta do oktobra 2015, Svedoci su od podružnice u Nemačkoj naručili preko četiri tone biblijske literature i besplatno je ponudili izbeglicama.

Mnoge izbeglice govore samo svoj maternji jezik. Zbog toga Svedoci koriste veb-sajt jw.org na kom se nalaze članci i filmovi na stotinama jezika. „Ponekad komuniciramo putem gestova, slika i crteža“, kažu Matijas i Petra, koji su dobrovoljci u Erfurtu, u Nemačkoj. Koriste i aplikaciju za učenje jezika JW Language, koja im pomaže da izbeglicama prenesu poruku iz Biblije na njihovom maternjem jeziku. Neki koriste i višejezičnu aplikaciju JW Library da bi čitali stihove i pokazivali filmove.

„Okružila nas je gomila ljudi“, priseća se jedan par Svedoka iz Švajnfurta, u Nemačkoj. „Za dva i po sata, izbeglice su uzele preko 360 publikacija. Nekoliko njih se u znak zahvalnosti blago naklonilo.“ „Izbeglicama je drago što se neko zanima za njih“, kaže Volfgang, dobrovoljac iz Dica, u Nemačkoj. „Ponekad traže literaturu na pet-šest jezika.“

Mnogi odmah počnu da čitaju publikaciju, a neki dođu ponovo da bi zahvalili Svedocima. „Dva mladića su uzela neku literaturu“, priča Ilonka, Svedokinja iz Berlina. „Pola sata kasnije su se vratili sa malo hleba na poklon. Izvinili su se jer nisu imali ništa drugo čime bi izrazili svoju zahvalnost.“

Socijalni radnici, službenici i komšije cene trud koji ulažu Svedoci. „Hvala vam!“, rekao je socijalni radnik koji brine o oko 300 izbeglica. „Mnogo vam hvala što brinete o potrebama stranaca.“ Jedan drugi socijalni radnik u izbegličkom logoru rekao je Svedocima da je za izbeglice veoma dobro da imaju nešto smisaono da čitaju na svom maternjem jeziku „jer se trenutno njihov život svodi samo na tri obroka dnevno“.

Marion i njen suprug, Stefan, oboje iz Austrije, objasnili su svrhu onoga što rade dvojici policajaca koji su bili u patroli. Policajci su im zahvalili i zatražili dve knjige. Marion je primetila: „Policija nas uvek iznova pohvaljuje za ono što radimo.“

Jedna žena iz Austrije koja redovno poklanja stvari izbegličkom kampu, primetila je da Svedoci pomažu izbeglicama bez obzira kakvo je vreme. Jednog dana im je rekla: „Izbeglicama je svakako potrebna materijalna pomoć, ali ono što im najviše treba jeste nada. A vi im upravo to i dajete.“