Zbog obilnih kiša koje su krajem novembra 2016. pale na području severne Italije, neka sela južno od gradića Monkalijeri bila su poplavljena. Na nekim mestima je voda na ulicama bila duboka više od pola metra. „Vodena bujica nije poštedela ništa i nikoga“, pisalo je u jednim novinama. Oko 1500 stanovnika odmah je bilo evakuisano, a zahvaljujući brzoj reakciji spasilačkih timova niko nije poginuo. Međutim, mnoge porodice su pretrpele materijalnu štetu.

Tamošnji Svedoci odmah su se bacili na posao. Pomagali su žrtvama poplave da domove očiste od blata i otpada, kao i da sačuvaju nameštaj i lične stvari. Jedan tim koji je prenosio opremu i tople obroke naišao je na blokadu na putu, ali su ih vlasti pustile da prođu kako bi pomogli jednoj ugroženoj porodici. Dobrovoljci su pomagali svojim suvernicima, ali i ljudima drugih veroispovesti.

Na primer, podrum jedne stambene zgrade bio je potpuno poplavljen. Nakon što su spasilačke ekipe ispumpale svu vodu, više Svedoka pomoglo je svom suverniku Antoniju i njegovoj porodici da raščiste otpad. Zatim su pomogli drugim stanarima u zgradi. Formirali su lanac i za samo nekoliko sati očistili su podrume. Svi su im bili veoma zahvalni na pomoći. Antonijevoj ženi je prišla komšinica po imenu Vivijana i sa suzama joj rekla: „Molim te, zahvali svojoj braći u naše ime. Vi ste zaista posebni!“

U jednom selu koje je naročito bilo pogođeno poplavama, meštani su posmatrali Svedoke koji su pomagali žrtvama katastrofe. Pokrenuti onim što su videli, neki od njih su se prijavili da pomognu u raščišćavanju i rado su sledili uputstva vođe tima.

Kuća jednog čoveka bila je ozbiljno oštećena, a garaža mu je bila puna blata. Bio je zadivljen što je osmoro Svedoka bez prestanka radilo četiri sata kako bi mu očistili garažu. Iz zahvalnosti je zagrlio neke od njih i na jednoj društvenoj mreži napisao da im je zahvalan za „neprocenjivu pomoć“.

Jedan Svedok je ispričao: „Pomagali smo nekim svojim komšijama koji nisu Svedoci, a mnogi od njih imaju i preko 80 godina. Oči su im bile pune suza dok su nam zahvaljivali za ono što smo učinili za njih.“ Jedan čovek, koji je veoma revan katolik, rekao je Svedocima koliko ceni njihovu pomoć. On je još dodao: „Divno je što smo pomagali jedni drugima iako se naša verovanja razlikuju.“ Jedan drugi čovek je rekao: „Žao mi je što ste poznati samo po tome što posećujete ljude nedeljom ujutru, a ne i po pomoći koju pružate.“