Povodom završetka školovanja 134. razreda Biblijske škole Galad, u subotu 9. marta 2013. održana je svečanost u obrazovnom centru Jehovinih svedoka u Patersonu, u državi Njujork. Zahvaljujući ovoj obuci, Jehovini svedoci koji su iskusni u propovedanju dobre vesti postaju još efikasniji u tome. Programu ove svečanosti prisustvovalo je 9 912 osoba, među kojima su, osim studenata, bili i njihovi prijatelji, članovi porodice i drugi gosti.

Mark Sanderson, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, služio je kao predsedavajući programa. On je podsetio prisutne na prvi razred škole Galad, koji je diplomirao pre 70 godina, 1. februara 1943. Tom prilikom, tadašnji predsednik škole Natan Nor objasnio je njenu svrhu sledećim rečima: „Sigurno ima još stotine i hiljade ljudi s kojima bismo mogli razgovarati [o dobroj vesti o Božjem Kraljevstvu] kada bi bilo više radnika na polju. Uz Gospodovu milost, biće ih.“ Da li je brat Nor bio u pravu?

Osmotrimo jedan primer. Ubrzo po osnivanju ove škole, brat Nor je otputovao u Meksiko u potrazi za područjima gde bi misionari Galada mogli da propovedaju. Tokom te posete, sve skupštine sa ogromnog područja Meksiko Sitija bile su pozvane na sastanak i prisustvovalo je 400 osoba. Ako bi se danas, skoro sedam decenija nakon što su prvi misionari stigli u Meksiko, održao jedan takav sastanak, sa istog tog područja došlo bi više od 200 000 ljudi.

„Šta ti je to u ruci?“ Entoni Grifin, član Odbora podružnice u Sjedinjenim Državama, govorio je na tu temu. Ključni stih ovog govora bio je Izlazak 4:2, gde piše da je Bog pitao Mojsija: „Šta ti je to u ruci?“ Mojsije je odgovorio: „Štap.“ Jehova je koristio štap kao simbol autoriteta i opunomoćenja koje je dao Mojsiju (Izlazak 4:5). Mojsije je bio uspešan kada je autoritet koristio na Božju slavu, ali kada ga je koristio da bi proslavio sebe i prekorio braću, kao što je to bio slučaj kod Merive, Bog je bio nezadovoljan (Brojevi 20:9-13).

Brat Grifin je uporedio Mojsijev štap s duhovnom obukom koja se dobija u Galadu i podstakao je studente da znanje koje su stekli ne koriste da bi drugima nametali svoj autoritet. Dao im je savet: „Ono što ste dobili koristite da biste hvalili i slavili Jehovu i bićete blagoslov za one kojima služite.“

„Setite se mane.“ Stiven Let iz Vodećeg tela govorio je o mani koju je Bog Izraelcima čudom davao u pustinji. Istakao je sledeće četiri pouke.

• I dalje budite marljivi (Brojevi 11:8). Izraelci su morali brzo da sakupe manu i da je zatim pripreme za jelo (Izlazak 16:21).

• Nikada ne gunđajte zbog onoga što vam Jehova pruža (Brojevi 11:5, 6). Izraelci su gunđali zbog mane, ali je Bog na to gledao kao da gunđaju protiv njega. Duhovna hrana koju dobijamo nije uvek nešto novo i posebno, ali je uvek korisna. Treba da budemo zahvalni za sve što dobijamo od Jehove.

• Budite uvereni da će se Jehova brinuti o vama. Izraelci su iz dana u dan dobijali manu, kao i duplu količinu uoči sabata (Izlazak 16:22-26). Isto tako, uvereni smo da će Bog brinuti da imamo ono što nam je potrebno (Matej 6:11).

• Neposlušnost nikada ne vodi do blagoslova (Izlazak 16:19, 20, 25-28). Izraelci koji su hteli da sakupljaju manu na sabat samo su izazvali Jehovino nezadovoljstvo, a onima koji su je ostavljali za sledeći dan tokom pet dana u sedmici, mana se ucrvala i usmrdela.

Brat Let je zatim podstakao studente da primene ove pouke, jer će onda Jehova ’otvoriti brane na nebesima i izliti na njih blagoslov dok ne bude dosta‘ (Malahija 3:10).

„Budite spremni za život u novom svetu.“ Vilijam Samjuelson, nadglednik Odeljenja za teokratske obrazovne programe, rekao je da svi sigurno želimo i jedva čekamo život u novom svetu, ali da je mnogo važnije da zaista budemo spremni za njega. Zato moramo da budemo razboriti (1. Petrova 4:7).

Naša razboritost vidljiva je u načinu na koji gledamo na svoju nesavršenost. Ne treba da krivimo Satanu i svet koji je u njegovoj vlasti za sve svoje mane, misleći da ćemo ih ispraviti u novom svetu kada Bog ukloni sav loš uticaj. Već sada se možemo boriti protiv loših osobina, kao što je sebičnost, tako što ćemo ’obući novu ličnost‘ (Efešanima 4:24).

„Odložite pero.“ Mark Numar, instruktor u Galadu, ispričao je poređenje s perom da bi ukazao na „sklonost da sami pišemo svoju životnu priču“. ’Odložićemo pero‘ ako dozvolimo Jehovi da „piše“ umesto nas.

Kralj Saul je upozoravajuć primer u tom pogledu. Na početku svoje vladavine bio je skroman, ponizan i smeran čovek (1. Samuilova 10:22, 27; 11:13). Međutim, ubrzo je počeo da „sam piše svoju životnu priču“, radeći ono što je on smatrao ispravnim i veličajući sebe. Zbog neposlušnosti, Bog ga je odbacio (1. Samuilova 14:24; 15:10, 11).

Iako su studenti i do sad verno služili Bogu, brat Numar ih je podsetio koliko je važno da tu službu i dalje obavljaju na Božji način. On ih je upozorio: „To što služite Bogu na ovaj poseban način ne podrazumeva automatski i njegov blagoslov.“ Na primer, Mojsije je odstupio od Božjih smernica kada je čudom prouzrokovao da voda poteče iz stene. Voda je potekla, ali on nije dobio Jehovin blagoslov (Brojevi 20:7-12).

„Objavljujte jakim glasom poput anđela koji leti posred neba.“ Sem Roberson, instruktor u Galadu, izneo je zanimljive misli na temelju Otkrivenja 14:6, 7. Zatim su studenti odglumili ono što su nedavno doživeli u službi propovedanja. Na primer, dok se oporavljao posle operacije, jedan student je svedočio medicinskoj sestri. Pošto je ona iz Perua, započeo je razgovor tako što joj je na veb-sajtu jw.org pokazao sliku iz službe propovedanja u Čačapojasu, u Peruu. Zahvaljujući tome, ona i njen suprug počeli su da proučavaju Sveto pismo.

„Prevario si me i prevaren sam“ (Jeremija 20:7). Alen Šuster, član Odbora podružnice u Sjedinjenim Državama, intervjuisao je dva bračna para iz ovog razreda. Studenti su izjavili da su se osećali kao da ih je Jehova prevario. U kom smislu? Najpre su mislili da je ova škola preteška za njih. Međutim, kada je obuka počela, pomoć je stizala sa svih strana, tako da su uspešno završili školovanje. Sestra Marijan Aronson je opisala vrednost ove obuke sledećim rečima: „Više neću imati dilemu oko toga šta da proučavam, jer sam shvatila da je svaki biblijski stih pravo blago.“

„Oponašajte njihovu veru.“ Dejvid Splejn iz Vodećeg tela izneo je ključno predavanje, koje se temeljilo na Jevrejima 13:7. Tamo piše: „Sećajte se onih koji predvode među vama, koji su vam govorili Božju reč. Posmatrajući ishod njihovog načina života, oponašajte njihovu veru.“ Po čemu se videlo da su oni koji su pre 70 godina predvodili u aktivnostima Jehovinih svedoka imali veru?

Natan Nor je 24. septembra 1942. okupio direktore dve korporacije koje su koristili Jehovini svedoci i predložio da se osnuje nova škola – Galad – u kojoj će se misionari obučavati da propovedaju na novim područjima. Međutim, okolnosti nisu bile povoljne. Drugi svetski rat je bio u punom jeku, zbog čega je u mnoge zemlje bilo teško ili nemoguće poslati misionare. Osim toga, svetska ekonomija je doživela krah tokom 1930-ih, a organizacija je imala dovoljno novca samo za pet godina održavanja ove škole. Uprkos svemu, ta braća su imala veru i jednoglasno su prihvatila predlog.

Studenti prvih razreda škole Galad takođe su imali veru koju možemo oponašati. Oni su bili zadovoljni onim što su imali i nisu gajili ljubav prema novcu (Jevrejima 13:5, 6). Mnogi su mislili da možda više nikada neće videti članove svoje porodice, jer oni nisu mogli da im plate put do kuće. I zaista, mnogi misionari nisu videli svoje porodice 10 ili 15 godina. Međutim, oni su bili sigurni da će se Isus brinuti o njima i njihovim porodicama, kao što je to uvek i činio (Jevrejima 13:8).

Nakon što je ispričao zanimljivosti o onima koji su, pre nego što su došli u Galad, služili na teškim područjima u drugim zemljama, brat Splejn je rekao studentima: „Vi divni mladi ljudi, nastavili ste slavnu tradiciju koju su pre 70 godina započeli muškarci i žene u školi Galad [...] Budite srećni gde god da služite Jehovi.“

U završnom delu govora brata Splejna prikazane su fotografije 77 studenata Galada koji sada služe u podružnici Jehovinih svedoka u Sjedinjenim Državama. Među njima su i dve sestre koje su bile u prvom razredu, 1943. godine. U pozadini se čulo vokalno izvođenje pesama koje su Jehovini svedoci koristili na sastancima tokom proteklih 70 godina.

Nakon što su studentima uručene diplome, jedan od njih je pročitao pismo zahvalnosti u ime celog razreda. Zatim je brat Sanderson zaključio program naglasivši da i posle 70 godina reči brata Nora koje je uputio prvom razredu Galada još uvek imaju istu snagu. Brat Nor je tada rekao: „Bez obzira na to gde ćete služiti, ne zaboravite da ste [...] objavitelji Kraljevstva i da je najveća čast na zemlji biti objavitelj i hvaliti Jehovu sada, pre Armagedona [...] Dokle god imate čast da propovedate, propovedajte.“