Oko 1 500 Jehovinih svedoka umrlo je tokom holokausta. U to vreme, u Nemačkoj i drugim zemljama koje su okupirali nacisti, živelo je oko 35 000 Svedoka. Nije poznato koji su sve bili uzroci njihove smrti. Pošto su istraživanja i dalje u toku, neki podaci i detalji će se s vremenom možda promeniti.

•  Kako su umrli?

•  Zašto su bili progonjeni?

•  Gde su umrli?

•  Neki od pogubljenih

•   Pogubljenja. Skoro 400 Svedoka je pogubljeno u Nemačkoj i drugim zemljama koje su okupirali nacisti. Većina žrtava je na sudu bila osuđena na smrt i odrubljena im je glava. Drugi su bili streljani ili obešeni, bez prethodnog suđenja.

•   Surovi zatvorski uslovi. Više od 1 000 Svedoka umrlo je u koncentracionim logorima i nacističkim zatvorima. Oni su umrli usled posledica napornog fizičkog rada, mučenja, gladi, hladnoće, bolesti ili loše zdravstvene nege. Zbog tako teških uslova, drugi su preminuli ubrzo nakon što su na kraju Drugog svetskog rata bili oslobođeni.

•   Drugi uzroci. Neki Svedoci su ubijeni u gasnim komorama, medicinskim eksperimentima ili su dobili smrtonosnu injekciju.

 Jehovini svedoci su bili progonjeni jer su se držali onoga što stoji u Bibliji. Kada su nacističke vlasti od njih zahtevale da učine nešto što Biblija zabranjuje, Svedoci su odbijali da ih poslušaju. Odlučili su da se drže biblijske zapovesti: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“ (Dela apostolska 5:29). Pogledajmo dva područja na kojima je to bilo očigledno.

1.   Politička neutralnost. Kao i svi Jehovini svedoci danas, Svedoci koji su živeli pod nacističkim režimom bili su neutralni u političkim pitanjima (Jovan 18:36). Zato su odbijali

   •   da služe u vojsci ili da podupiru ratne napore (Isaija 2:4; Matej 26:52).

   •   da glasaju na izborima ili da se pridruže nacističkim organizacijama (Jovan 17:16).

   •   da pozdravljaju kukasti krst ili da izgovaraju pozdrav „hajl Hitler“ (Matej 23:10; 1. Korinćanima 10:14).

2.   Ispovedanje vere. Iako im je bilo zabranjeno da ispovedaju svoju veru, Jehovini svedoci su nastavili

   •   da se sastaju radi molitve i službe Bogu (Jevrejima 10:24, 25).

   •   da propovedaju i dele biblijsku literaturu (Matej 28:19, 20).

   •   da pokazuju ljubaznost prema svojim sugrađanima, uključujući i Jevreje (Marko 12:31).

   •   da se čvrsto drže svojih uverenja i odbijali da potpišu da se odriču svoje vere (Marko 12:30).

 Profesor Robert Gervart zaključio je da su Jehovini svedoci „jedina grupa u Trećem rajhu koja je bila progonjena samo zbog svojih verskih ubeđenja“. a Drugi zatvorenici u koncentracionim logorima divili su se Jehovinim svedocima zbog njihovog čvrstog stava. Jedan zatvorenik u Austriji je rekao: „Oni ne idu u rat. Oni će radije biti ubijeni nego da ubiju nekog drugog.“

•   Koncentracioni logori. Najviše Jehovinih svedoka umrlo je u koncentracionim logorima. Oni su slati u logore kao što su Aušvic, Buhenvald, Dahau, Flosenbirg, Mathauzen, Nojengame, Niderhagen, Ravensbrik i Zaksenhauzen. Potvrđeno je da je samo u Zaksenhauzenu preminulo oko 200 Jehovinih svedoka.

•   Zatvori. Neki Svedoci su u zatvorima mučeni do smrti. Drugi su umrli usled povreda koje su zadobili tokom ispitivanja.

•   Mesta pogubljenja. Jehovini svedoci su uglavnom bili ubijani u zatvorima Plecenze u Berlinu, Brandenburg i Hale na reci Zale. Pored toga, poznato je još oko 70 lokacija na kojima su Svedoci bili pogubljeni.

•  Ime: Helene Gothold

   Mesto pogubljenja: Plecenze (Berlin)

   Helene, supruga i majka dvoje dece, hapšena je nekoliko puta. Tokom jednog ispitivanja 1937, bila je toliko mučena da je izgubila bebu. Pogubljena je na giljotini u zatvoru Plecenze u Berlinu, 8. decembra 1944.

•  Ime: Gerhard Libold

   Mesto pogubljenja: Brandenburg

   Dvadesetogodišnjem Gerhardu je odrubljena glava 6. maja 1943, u istom zatvoru gde je dve godine ranije na isti način pogubljen njegov otac. U svom oproštajnom pismu porodici i verenici, napisao je: „Bez snage koju daje Gospod, ne bih mogao da pođem ovim putem.“

•  Ime: Rudolf Aušner

   Mesto pogubljenja: Hale na reci Zale

   Rudolf je imao samo sedamnaest godina kada mu je 22. septembra 1944. odrubljena glava. U svom oproštajnom pismu majci, napisao je: „Mnoga braća su išla ovim putem, pa idem i ja.“