Može i to na dva načina:

•   Na lični zahtev. Neko može pismeno ili usmeno saopštiti da više ne želi da bude Jehovin svedok.

•   Postupcima. Neko može uraditi nešto zbog čega više ne može da bude Jehovin svedok (1. Petrova 5:9). Primera radi, može odlučiti da se priključi nekoj drugoj verskoj organizaciji (1. Jovanova 2:19).

 Ne, ne smatramo. Nije isto kada neko odluči da više neće biti Jehovin svedok i kada oslabi u veri. Često se dešava da oni koji neko vreme ne propovedaju ili ne posećuju sastanke nisu izgubili veru, već su samo obeshrabreni. Mi ne odbacujemo takve pojedince, već želimo da im pružimo utehu i podršku (1. Solunjanima 5:14; Judina 22). Ukoliko takva osoba prihvata pomoć, skupštinske starešine će se postarati da je dobije (Galatima 6:1; 1. Petrova 5:1-3).

 Međutim, skupštinske starešine nemaju pravo da nekoga nagovaraju ili prisiljavaju da i dalje bude Jehovin svedok. Svako za sebe donosi odluku kojoj će religiji pripadati (Isus Navin 24:15). Verujemo da oni koji žele da služe Bogu treba to da rade svojevoljno i od srca (Psalam 110:3; Matej 22:37).