Jehovini svedoci slede biblijski savet da ne odgovaraju na sve optužbe i da ne reaguju uvek kad im se rugaju. Primera radi, biblijska poslovica kaže: „Ko opominje podrugljivca, prima na sebe sramotu“ (Poslovice 9:7, 8; 26:4). Mi smo prvenstveno usredsređeni na to da ugodimo Bogu i zato ne želimo da gubimo vreme na prepiranje oko lažnih optužbi (Psalam 119:69).

 Naravno, postoji „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“ (Propovednik 3:7). Mi razgovaramo s ljudima koji su iskreni i žele da saznaju istinu, ali ne želimo da se upuštamo u besmislene rasprave. Na taj način sledimo primer koji su ostavili Isus i hrišćani iz prvog veka.

•   Isus nije ništa odgovorio kada je bio lažno optužen pred Pilatom (Matej 27:11-14; 1. Petrova 2:21-23). Slično tome, Isus nije odgovarao ni na optužbe da je pijanica i izjelica. Umesto toga, dozvolio je da njegova dela govore za sebe, u skladu s biblijskim načelom: „Mudrost opravdavaju njena dela“ (Matej 11:19). Međutim, kada je bilo potrebno, on je hrabro odgovorio na klevete koje su bile izgovorene o njemu (Matej 15:1-3; Marko 3:22-30).

   Isus je poučavao svoje sledbenike da ne budu obeshrabreni lažnim optužbama. On je rekao: „Srećni ste kad vas zbog mene vređaju i progone i lažući vam pripisuju svakakva zla“ (Matej 5:11, 12). Pa ipak, kada njegovi učenici u takvim situacijama budu imali mogućnost da daju svedočanstvo, Isus je rekao da će on ispuniti svoje obećanje da će im „dati reči i mudrost“, kojima se svi njihovi „protivnici zajedno neće moći suprotstaviti niti će ih moći osporiti“ (Luka 21:12-15).

•   Apostol Pavle je savetovao hrišćane da se s protivnicima ne upuštaju u besmislene rasprave, govoreći im da je to „beskorisno i isprazno“ (Titu 3:9; Rimljanima 16:17, 18).

•   Apostol Petar je podstakao hrišćane da brane svoju veru kad god je to moguće (1. Petrova 3:15). Ipak, on je razumeo da je bolje to činiti delima nego rečima. On je napisao: „Jer to je Božja volja, da dobrim delima ućutkate nerazumne ljude koji govore ono u šta nisu upućeni“ (1. Petrova 2:12-15).