Kada su u pitanju sahrane, svoja gledišta i postupke temeljimo na biblijskim učenjima, a neka od njih su sledeća:

•   Normalno je žaliti zbog smrti voljene osobe. Isusovi učenici su oplakivali svoje drage umrle (Jovan 11:33-35, 38; Dela apostolska 8:2; 9:39). Shodno tome, na sahrane ne gledamo kao na vreme za veselje (Propovednik 3:1, 4; 7:1-4). Smatramo da je tada vreme da pokažemo saosećanje (Rimljanima 12:15).

•   Mrtvi nisu svesni ničega. Bez obzira na naše kulturno ili etničko poreklo, ne praktikujemo običaje koji se zasnivaju na nebiblijskim verovanjima da su mrtvi svesni i da mogu da utiču na žive (Propovednik 9:5, 6, 10). Neki od takvih običaja su bdenja, bogate gozbe na sahranama i godišnjicama, žrtve za mrtve, obraćanje mrtvima i nošenje crnine. Ne učestvujemo u takvim običajima iz poslušnosti biblijskoj zapovesti: „Odvojte se [...] i ne dotičite više ništa nečisto“ (2. Korinćanima 6:17).

•   Postoji nada za umrle. Biblija govori o tome da će biti uskrsenja i da će doći vreme kada više neće biti smrti (Dela apostolska 24:15; Otkrivenje 21:4). Ta nada nam pomaže da svoju žalost ne izražavamo nekim ekstremnim postupcima, baš kao što je pomogla i prvim hrišćanima (1. Solunjanima 4:13).

•   Biblija savetuje skromnost (Poslovice 11:2). Ne smatramo da je sahrana trenutak da se ističe nečiji društveni ili ekonomski položaj (1. Jovanova 2:16). Ne organizujemo raskošne sahrane čiji je prvenstveni cilj zabava ili ostavljanje utiska na druge skupocenim kovčezima ili pogrebnom opremom.

•   Ne pokušavamo drugima da nametnemo svoja verovanja u vezi sa sahranama. Vodimo se načelom: „Svako će od nas položiti Bogu račun za sebe“ (Rimljanima 14:12). Međutim, ako nam se pruži prilika, rado ćemo objasniti svoja verovanja „s blagošću i dubokim poštovanjem“ (1. Petrova 3:15).

 Mesto. Ukoliko se porodica odluči za komemoraciju, ona se može održati na bilo kom mestu koje porodica izabere, kao na primer u Dvorani Kraljevstva, kapeli, privatnom domu ili na groblju.

 Služba. U jednom govoru koji se tom prilikom održava ožalošćenima se pruža uteha i iznosi se biblijsko gledište o smrti i o nadi u uskrsenje (Jovan 11:25; Rimljanima 5:12; 2. Petrova 3:13). Tokom govora, slušaoci se mogu podsetiti na dobre osobine preminulog, tako što se možda ispriča neki događaj iz njegovog života koji svedoči o dobrom primeru koji je ostavio (2. Samuilova 1:17-27).

 Može se otpevati pesma na temelju Biblije (Kološanima 3:16). Služba se završava utešnom molitvom (Filipljanima 4:6, 7).

 Troškovi i prilozi. Mi ne naplaćujemo versku službu, što se odnosi i na govore na sahranama. Na našim sastancima takođe nema sakupljanja priloga (Matej 10:8).

 Prisustvovanje. Oni koji nisu Jehovini svedoci takođe mogu prisustvovati komemoraciji koja se održava u Dvorani Kraljevstva. Kao i naši sastanci, takve komemoracije su otvorene za javnost.

 Svaki Svedok za sebe donosi odluku na osnovu svoje savesti koju je oblikovao u skladu s Biblijom (1. Timoteju 1:19). Međutim, ne učestvujemo u verskim obredima za koje smatramo da nisu u skladu s onim što kaže Biblija (2. Korinćanima 6:14-17).