Potičem iz Tonge, države koja se prostire na oko 170 ostrva smeštenih na jugozapadu Tihog okeana. U Tongi smo živeli veoma skromno. Nismo imali ni struju ni neko prevozno sredstvo. Ali imali smo tekuću vodu, a i nekoliko kokošaka. Tokom školskog raspusta moja dva brata i ja smo pomagali ocu da vodi porodičnu plantažu na kojoj smo gajili banane, jam, taro i kasavu. Otac je izdržavao porodicu tako što je prodavao rod sa plantaže i radio još neke fizičke poslove. Kao što je uobičajeno na pacifičkim ostrvima, i u mojoj porodici Biblija se izuzetno poštovala i redovno smo odlazili u crkvu. Ali i pored toga smo verovali da je jedini put do boljeg života preseljenje u neku bogatiju zemlju.

 Kada sam imao 16 godina, ujak je sredio da se preselimo u Kaliforniju, u Sjedinjene Države. Bilo nam je jako teško da se prilagodimo novoj kulturi. Iako nam se materijalna situacija popravila, živeli smo u siromašnom kraju gde su vladali nasilje, kriminal i droga. Često smo noću čuli pucnjavu, a većina naših komšija strahovala je od bandi. Mnogi su nosili oružje, bilo da bi se odbranili bilo da bi se obračunali s nekim. I dalje imam metak u grudima zbog jednog takvog obračuna.

 U srednjoj školi sam želeo da se uklopim i budem kao svi ostali. Postepeno sam sve više išao na žurke, opijao se, drogirao i bio nasilan. S vremenom sam postao zavisnik od kokaina. Počeo sam da kradem da bih kupovao drogu. Moja porodica je redovno išla u crkvu, ali to mi nije mnogo pomoglo – nisam naučio kako da odolim pritisku vršnjaka. Mnogo puta sam hapšen zbog nasilja. Život mi je izmicao kontroli. Na kraju sam završio u zatvoru.

 Jednog dana 1997. godine, dok sam bio u zatvoru, jedan zatvorenik je primetio da držim Bibliju. Bio je Božić, praznik koji mnogi stanovnici Tonge smatraju važnim. Pitao me je da li znam šta Biblija govori o Hristovom rođenju, ali nisam znao ništa o tome. Pročitali smo taj deo iz Biblije i zapazio sam da se božićni običaji tu uopšte ne spominju (Matej 2:1-12; Luka 2:5-14). Nisam mogao da verujem. Pitao sam se o čemu još Biblija govori. Taj čovek je išao na sastanke Jehovinih svedoka koji su se održavali svake nedelje u zatvoru, pa sam odlučio da mu se pridružim. Razmatrali su biblijsku knjigu Otkrivenje. Nisam baš razumeo šta su pričali, ali bilo je očigledno da je sve to bilo iz Biblije.

 Kada mi je jedan Jehovin svedok ponudio biblijski kurs, vrlo rado sam prihvatio. Prvi put sam čuo za Božje obećanje o raju na zemlji (Isaija 35:5-8). Shvatio sam da mi Jehova Bog neće dozvoliti da uđem u novi svet ukoliko nastavim sa štetnim navikama (1. Korinćanima 6:9, 10). Odlučio sam da obuzdavam svoju preku narav, prestanem da pušim i nikada se više ne vratim drogi i piću.

 Pre nego što sam odslužio zatvorsku kaznu, vlasti su me 1999. prebacile u imigracioni kamp. Više od godinu dana nisam imao nikakav kontakt s Jehovinim svedocima. Ali i dalje sam se trudio da se menjam. Vlada mi je 2000. godine otkazala boravišnu dozvolu i deportovan sam iz Sjedinjenih Država u Tongu.

 Kad sam se vratio u Tongu, odmah sam potražio Jehovine svedoke i nastavio s biblijskim kursom. Jako mi se dopalo ono što sam učio i bio sam zadivljen kada sam video da Jehovini svedoci sa ostrva sva svoja učenja temelje na Svetom pismu, baš kao i Jehovini svedoci u Sjedinjenim Državama.

 Moj otac je bio poznat u našem kraju jer je imao veoma odgovoran položaj u crkvi. Zato su moji rođaci u početku bili iznenađeni i ljuti što sam se povezao s Jehovinim svedocima. Međutim, otac i majka su kasnije bili srećni što sam se promenio i prekinuo sa svim lošim navikama.

 Jedna od najtežih promena za mene bila je da prekinem da se opijam, što je tako često među mojim sunarodnicima. Mnogi muškarci u Tongi provodili su sate svakog vikenda ispijajući kavu, opojno piće od korena biljke iz porodice bibera. Kada sam se vratio u svoju zemlju, počeo sam da odlazim u kava-klub skoro svako veče i ispijam kavu sve dok se maltene ne obeznanim. Problem je bio i što sam se družio s ljudima koji nisu marili za biblijska merila. Na kraju su mi braća pomogla da shvatim da moje navike vređaju Boga. Promenio sam se jer sam želeo da Bog bude zadovoljan sa mnom.

 Počeo sam da prisustvujem svim sastancima Jehovinih svedoka. Pozitivan uticaj drugih koji su dolazili na sastanke pomogao mi je da se oduprem iskušenjima. A onda sam se 2002. godine krstio.

 Božje strpljenje mi je značilo život, kao što je opisano u Bibliji: „Jehova [...] je strpljiv s vama jer ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). On je, sasvim sigurno, odavno mogao da okonča ovaj pokvareni svet, ali dozvolio je da potraje dovoljno dugo kako bi ljudi poput mene mogli da mu postanu prijatelji. Posebno mi je zadovoljstvo da pomažem drugima da i oni okuse isto to.

 Uz Jehovinu pomoć sam život usmerio u dobrom pravcu. Više ne kradem da bih zadovoljio zavisnost koja me je ubijala, već pomažem drugima da postanu Jehovini prijatelji. Oženio sam se divnom ženom, Teom. Imamo sina od tri i po godine i veoma smo srećni. Tea i ja prenosimo drugima šta Biblija govori o budućem večnom životu u raju na zemlji.