„Ako stvarno želiš da upoznaš Boga, drži se Jehovinih svedoka.“ Bio sam u čudu kada sam čuo te reči. Tada sam već neko vreme proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima. Ali da biste razumeli moju reakciju na te reči, ispričaću vam nešto o sebi.

 Rođen sam u gradu Kezaltepekeu, u Salvadoru. Bio sam šesto od petnaestoro dece. Roditelji su se trudili da od mene naprave dobrog čoveka, koji poštuje zakon. Pored toga, jedan Svedok po imenu Leonardo i još neki Svedoci s vremena na vreme dolazili su kod nas da bismo proučavali Bibliju. Ali ja sam sve to ignorisao i stalno sam upadao u nevolje. Kad sam imao 14 godina, počeo sam da pijem i koristim drogu sa školskim drugovima. Oni su jedan za drugim napuštali školu da bi se priključili nekoj bandi i ja sam uradio isto. Dane smo provodili na ulici. Iznuđivali smo novac od ljudi i krali da bismo imali čime da platimo svoje poroke.

 Banda je postala moja porodica. Smatrao sam da treba da joj budem odan. Primera radi, jednom prilikom je jedan od mojih prijatelja iz bande, koji je bio drogiran, napao mog komšiju. Tokom tuče, taj komšija je nekako uspeo da ga savlada i pozvao je policiju. To me je razbesnelo i zato sam počeo bejzbol palicom da mu lupam auto kako bih ga naterao da pusti mog prijatelja. Dok sam razbijao prozore i uništavao njegov auto, preklinjao me je da prestanem, ali ja se nisam obazirao na to.

 Kad sam imao 18 godina, moja banda se sukobila s policijom. Kod sebe sam imao ručnu bombu kućne izrade. U trenutku kada sam hteo da je aktiviram, ona mi je eksplodirala u ruci – ni sam ne znam kako. Jedino čega se sećam jeste moja razneta ruka. Nakon toga sam se onesvestio. Probudio sam se u bolnici i saznao da lekari nisu mogli da mi spasu desnu ruku. Takođe sam izgubio sluh na desnom uhu i skoro oslepeo na desno oko.

 I pored svega što mi se desilo, po izlasku iz bolnice vratio sam se pravo svojoj bandi. Međutim, ubrzo sam uhapšen i završio sam u zatvoru. Tamo sam se još više zbližio sa ostalim članovima bande. Po ceo dan smo bili zajedno – od jutra, kada bismo zapalili prvi džoint, pa sve do večeri.

 Dok sam bio u zatvoru, Leonardo mi je došao u posetu. U jednom trenutku, pogledao je u tetovažu na mojoj desnoj ruci i rekao: „Znaš li šta znače te tri istetovirane tačke?“ „Naravno“, odgovorio sam, „seks, droga i rokenrol.“ A on je onda rekao: „Ja bih rekao da one znače bolnica, zatvor i smrt. Bio si u bolnici, sad si u zatvoru. Znaš šta je sledeće.“

 Te reči su me snažno pogodile. Bio je u pravu. Sam sebi sam kopao grob svojim načinom života. Leonardo mi je predložio da proučavamo Bibliju i ja sam pristao. Ono što sam učio motivisalo me je da počnem da se menjam. Na primer, Biblija kaže da „loše društvo kvari dobre navike“ (1. Korinćanima 15:33). Zbog toga je jedna od prvih stvari koju sam morao da uradim bila da promenim društvo. Zato sam prestao da idem na sastanke bande i počeo da idem na sastanke koje su Jehovini svedoci održavali u zatvoru. Na jednom od tih sastanaka, upoznao sam Andresa koji se krstio u zatvoru i postao Jehovin svedok. Predložio mi je da doručkujemo zajedno. Ranije mi je dan započinjao s marihuanom, ali od tada smo Andres i ja svakog jutra razgovarali o nekom stihu iz Biblije.

 Članovi bande su odmah primetili da sam počeo da se menjam. Zato je jedan od vođa bande prišao da razgovara sa mnom. Uplašio sam se. Nisam znao šta će mi uraditi kada bude saznao šta planiram, jer je gotovo nemoguće izaći iz bande. Rekao je: „Primetili smo da te u poslednje vreme nema na našim sastancima, da ideš na sastanke Jehovinih svedoka. Zašto to radiš?“ Rekao sam mu da želim da i dalje proučavam Bibliju i promenim svoj život. Iznenadio sam se njegovom reakcijom. Rekao je da će banda poštovati moju odluku ako dokažem da stvarno želim da postanem Jehovin svedok. Zatim je dodao: „Ako stvarno želiš da upoznaš Boga, drži se Jehovinih svedoka. Očekujemo da se promeniš. Samo napred, na pravom si putu. Ako neko može da ti pomogne, to su Jehovini svedoci. Proučavao sam s njima u Sjedinjenim Državama, a i neki moji rođaci su Jehovini svedoci. Ne boj se, samo napred.“ I dalje sam bio u strahu, ali sam istovremeno bio presrećan. Zahvalio sam Jehovi u sebi. Osećao sam se kao ptica puštena na slobodu i tada sam razumeo šta znače Isusove reči: „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32).

 Iako su neki od mojih bivših prijatelja znali da želim da se promenim, nudili su mi drogu. Moram priznati da mi se dešavalo da padnem. Ali nakon mnogo iskrenih molitvi, s vremenom sam uspeo da se oslobodim svojih poroka (Psalmi 51:10, 11).

 Nakon što sam izašao iz zatvora, mnogi su mislili da ću nastaviti po starom, ali nisu bili u pravu. Ne samo što sam se promenio već sam išao u zatvor da bih zatvorenicima govorio o onome što sam naučio iz Biblije. Na kraju je moje staro društvo shvatilo da sam se stvarno promenio. Nažalost, moji bivši neprijatelji nisu tako mislili.

 Jednog dana, dok sam propovedao, mog saradnika i mene okružila je jedna od suparničkih bandi. Bili su naoružani i hteli su da me ubiju. Moj saradnik im je hrabro, ali ljubazno objasnio da ja više ne pripadam nijednoj bandi. Ja sam se sve to vreme trudio da ostanem smiren. Nakon što su me pretukli, zapretili su mi da više nikad ne smem kročiti na njihovu teritoriju, sklonili su oružje i pustili nas. Zahvaljujući Bibliji, stvarno sam uspeo da se promenim. Ranije bih u takvim situacijama pokušao da se osvetim. Ali sada postupam u skladu s rečima iz 1. Solunjanima 5:15: „Pazite da niko nikome ne vraća zlo za zlo, nego se uvek trudite da činite dobro jedni drugima i svima ostalima.“

 Otkada sam postao Jehovin svedok, trudim se da budem dobar čovek. Moram priznati da nije uvek bilo lako. Međutim, uspeo sam zahvaljujući Jehovi Bogu, savetima iz Biblije i podršci novih prijatelja. Nikada ne bih želeo da se vratim na staro (2. Petrova 2:22).

 Nekada sam bio nasilan i nisam mogao da se obuzdam. Ubeđen sam da danas ne bih bio živ da se nisam promenio. U tome mi je pomoglo ono što sam naučio proučavajući Bibliju. Prekinuo sam sa svojim porocima. Naučio sam kako da budem u miru sa svojim nekadašnjim neprijateljima (Luka 6:27). Sada imam prijatelje koji mi pomažu da budem bolji čovek (Poslovice 13:20). Imam srećan, smisaon život i služim Bogu koji je bio spreman da mi oprosti sve greške iz prošlosti (Isaija 1:18).

 Godine 2006, imao sam priliku da pohađam školu namenjenu Jehovinim svedocima koji žele da postanu bolji propovednici, a koji još nisu u braku. Nekoliko godina kasnije, oženio sam se jednom divnom ženom, s kojom sam dobio ćerkicu. Sada veći deo svog slobodnog vremena koristim da bih druge učio biblijskim načelima koja su i meni pomogla. Takođe, služim kao starešina i mladima u mojoj skupštini pomažem da uče na greškama koje sam pravio kada sam bio njihovih godina. Ranije sam upropaštavao sebe svojim načinom života, ali sada dajem sve od sebe kako bih doživeo divnu budućnost, koju je Bog obećao u Bibliji.