Rođen sam u Montrealu, najvećem gradu kanadske provincije Kvibek. Moja dva brata, sestru i mene odgajali su brižni roditelji u lepom delu grada, Rozemonu. Imali smo miran i lep život.

 Još u detinjstvu sam bio zainteresovan za Bibliju. Sećam se da sam kao dečak od 12 godina, u Novom zavetu čitao o Isusovom životu i da mi se to veoma dopalo. Dirnuli su me njegova ljubav i saosećanje prema drugima i želeo sam da budem kao on. Nažalost, ta želja je izbledela kad sam odrastao i upao u loše društvo.

 Moj otac je svirao saksofon i ne samo da mi je ostavio svoj instrument već je na mene preneo i beskrajnu ljubav prema muzici, koja mi je postala najvažnija u životu. Toliko sam voleo muziku da sam ubrzo naučio da sviram gitaru. S vremenom sam s nekoliko prijatelja osnovao bend i imali smo nekoliko nastupa. Zapazili su me neki poznati producenti iz sveta muzike i ponudili mi ugovor. Potpisao sam ugovor s jednom velikom muzičkom kućom. Moja muzika je postala veoma popularna i redovno su je puštali na radiju u Kvibeku.

 Činilo se da imam sve što čovek može poželeti. Bio sam mlad i poznat i mnogo sam zarađivao radeći ono što volim. Tokom dana sam vežbao u teretani, davao intervjue i autograme i gostovao na televiziji. Uveče sam svirao i išao na žurke. Dok sam bio mlađi, tremu sam suzbijao alkoholom, a kasnije sam prešao na drogu. Nisam brinuo ni zbog čega i živeo sam nemoralno.

 Neki su mi zavideli jer sam delovao srećno. Ali duboko u sebi osećao sam ogromnu prazninu, posebno kada sam bio sam. Bio sam depresivan i uznemiren. Nažalost, kada sam bio na vrhuncu uspeha, dvojica mojih producenata umrla su od side. Bio sam šokiran. Voleo sam muziku, ali gadio mi se način života koji je uz to išao.

 Iako sam bio uspešan, bio sam svestan da u svetu nešto ozbiljno nije u redu. Kako je moguće da postoji toliko nepravde? Pitao sam se zašto Bog nešto ne preduzme. U stvari, često sam se molio Bogu za odgovore. U pauzi između dve turneje, počeo sam ponovo da čitam Bibliju. Nisam mnogo razumeo od onoga što sam čitao, ali sam zaključio da je kraj sveta sigurno blizu.

 Dok sam čitao Bibliju, saznao sam da je Isus jednom prilikom 40 dana postio u pustinji (Matej 4:1, 2). Pomislio sam da će mi se Bog otkriti ako budem uradio isto to i zato sam odredio datum kada ću početi da postim. Dve nedelje pre tog datuma, dvojica Jehovinih svedoka su mi pokucala na vrata i ja sam ih pozvao da uđu, kao da sam očekivao njihovu posetu. Jednog od njih, koji se zvao Žak, pogledao sam pravo u oči i upitao ga: „Kako možemo znati da li živimo u poslednjim danima ovog sveta?“ Da bi mi odgovorio, otvorio je svoju Bibliju i pročitao mi 2. Timoteju 3:1-5. Bio sam pun pitanja na koja su mi oni uvek davali logične odgovore iz Biblije. Nakon nekoliko njihovih poseta, shvatio sam da nema potrebe da postim.

 Počeo sam redovno da proučavam Bibliju sa Svedocima. Na kraju sam ošišao svoju dugu kosu i počeo da prisustvujem svim sastancima u dvorani Jehovinih svedoka. Srdačna dobrodošlica koju su mi izrazili na tim sastancima dodatno me je uverila da sam konačno pronašao istinu.

 Naravno, da bih primenio ono što sam učio proučavajući Bibliju, morao sam mnogo toga da promenim u životu. Pre svega, morao sam da prestanem da koristim droge i da živim nemoralno. Morao sam i da promenim svoj sebičan stav i da se više zanimam za druge. Kao samohrani otac, morao sam da naučim da se brinem za emocionalne i duhovne potrebe svoje dvoje dece. Zato sam napustio muzičku karijeru i prihvatio slabo plaćen posao u jednoj fabrici.

 Sve te promene nisu bile lake. Dok sam se odvikavao od droge, prolazio sam kroz apstinencijalne krize i nekoliko puta sam poklekao (Rimljanima 7:19, 21-24). Posebno mi je bilo teško da prestanem da živim nemoralno. Pored toga, moj novi posao je bio veoma naporan, a zbog male plate sam se osećao utučeno. Trebalo mi je tri meseca da zaradim isti novac koji sam kao muzičar mogao da zaradim za dva sata.

 Molitva mi je pomogla da istrajem tokom ovih teških promena. Pored toga, uvideo sam koliko je važno svakodnevno čitati Bibliju. Određeni stihovi su mi ulili posebnu snagu. Jedan od njih je i 2. Korinćanima 7:1, gde su hrišćani podstaknuti da se očiste „od svake prljavštine tela i duha“. Još jedan stih koji me je uverio da je moguće prekinuti s lošim navikama, bio je i stih iz Filipljanima 4:13, gde stoji: „Sve mogu uz pomoć onoga koji mi daje snagu.“ Jehova Bog je uslišio moje molitve i konačno mi pomogao da razumem i primenim biblijsku istinu. To me je motivisalo da mu posvetim svoj život (1. Petrova 4:1, 2). Krstio sam se kao Jehovin svedok 1997.

 Uveren sam da bih do sada već bio mrtav da sam nastavio sa svojim nekadašnjim načinom života. Ali danas sam zaista srećan. Moja predivna supruga, Elvi, za mene je pravi blagoslov. Zajedno provodimo dosta vremena u poučavanju drugih o Bibliji i u tome veoma uživamo. To mi donosi ogromnu radost i zadovoljstvo. Zaista sam zahvalan Jehovi što me je privukao sebi (Jovan 6:44).