Venecuela se već neko vreme bori sa teškom ekonomskom krizom koja je dovela do drugih ozbiljnih problema u društvu. Jehovin svedok po imenu Edgar kaže: „Za samo nekoliko godina, životni standard je toliko opao da imamo osećaj kao da smo se preselili u neku drugu zemlju.“

 Šta je pomoglo Edgaru da se prilagodi novonastalim okolnostima? On kaže: „Moja supruga Karmen i ja smo razmišljali o misionarima koji su se preselili u siromašnije zemlje, gde su živeli s mnogo manje materijalnih sredstava i u gorim uslovima. Zato smo odlučili da pojednostavimo život i da probamo da radimo nešto što dotad nismo, na primer da sami uzgajamo hranu.“

 Ali Edgar i Karmen nisu mislili samo na sebe, već i na druge. Tešili su braću i sestre, uključujući i one koji su obeshrabreni (1. Solunjanima 5:11). Edgar kaže: „Nismo ih samo tešili već smo ih podsticali da i oni pomažu drugima, jer će tako sačuvati radost“ (Dela apostolska 20:35).

 Kada je počela pandemija koronavirusa, Arhenis je odlučio da svedoči svojim rođacima. Sa nekima je počeo da proučava Bibliju putem telefona.

 Takođe je hteo da svojim rođacima koji nisu imali internet pomogne da odgledaju program regionalnog kongresa za 2020. Jedan brat iz obližnjeg grada je Arhenisovim rođacima dao snimke programa. Oni su od nekog pozajmili veliki TV i zvučnike, a Arhenis ih je telefonom nazvao da bi se pomolili zajedno pre programa. Kongres je gledalo četvoro njegovih rođaka i još petnaestoro drugih.

 Hairo i njegova supruga Džoana su jedini u svojoj skupštini koji imaju auto i nesebično ga koriste da bi pomagali drugima. Ali problem je u tome što vlada nestašica goriva. Hairo kaže: „Satima čekamo u redu za gorivo, a ponekad i čitavu noć.“

 Međutim, njima je drago što mogu nešto da čine za svoju braću. Hairo kaže: „Kad im donesemo namirnice, radujemo se kad vidimo koliko su zahvalni, i to ne nama, nego Jehovi, koji se brine da njegove sluge imaju sve što im je potrebno“ (2. Korinćanima 9:11, 14).

 Iako ima preko 25 godina, sestra po imenu Norijani se brinula da bi drugi mogli smatrati da je ona premlada da nešto učini za njih. Ali onda je pročitala 1. Timoteju 4:12: „Neka te niko ne potcenjuje zbog tvoje mladosti, nego budi uzor vernima.“

 Te reči su podstakle Norijani da više vremena provodi sa starijima u svojoj skupštini. Pomagala im je u svedočenju putem pisama i čak ih je pozivala na svoje biblijske kurseve. Zvala ih je telefonom i pisala im ohrabrujuće poruke. Na kraju je zaključila: „Jehova mi je pokazao da mnogo toga mogu da učinim za druge.“

 Braći i sestrama u Venecueli uopšte nije lako zbog situacije u njihovoj zemlji. Ali i pored toga, oni su i dalje revni u službi i jedni drugima „pružaju [...] veliku utehu“ (Kološanima 4:11; 2. Timoteju 4:2).