„Nisam ni sanjala da ću ikada moći toliko mnogo da činim u službi Jehovi.“ Ovako je Gven iz Engleske opisala kako se oseća zbog toga što služi u Albaniji, gde je veća potreba za objaviteljima. a

 Gven je jedna od mnogih Svedoka koji su se preselili u Albaniju da bi pomogli da se sakupi „blago iz svih naroda“ (Agej 2:7). Šta ih je pokrenulo na to? Koje korake su morali da preduzmu da bi se preselili? U čemu pronalaze radost i šta im pomaže da istraju kad se suoče s nekim poteškoćama?

 Postoji nešto što je zajedničko za sve one koji su došli u Albaniju da propovedaju. Svi vole Jehovu i žele da pomognu i drugima da ga upoznaju.

 I pre nego što su se preselili u drugu zemlju, oni su se trudili da urade nešto više u službi za Jehovu, što im je kasnije pomoglo da savladaju poteškoće na koje su nailazili. Gven kaže: „Ja sam prvo prešla u grupu na albanskom jeziku u svom gradu. Onda sam otišla u Albaniju na jedan kongres. Kasnije sam ponovo otputovala tamo i ostala neko vreme da bih bolje savladala jezik.“

 Manuela iz Italije se sa 23 godine preselila u drugi deo svoje zemlje da bi poduprla jednu malu skupštinu. Ona kaže: „Služila sam tamo četiri godine, a onda sam saznala da u Albaniji postoji velika potreba za objaviteljima. Zato sam odlučila da odem tamo na nekoliko meseci.“

 Federika je imala samo sedam godina kada je na jednom kongresu slušala izveštaj iz Albanije. Ona kaže: „Brat koji je iznosio taj izveštaj rekao je da objavitelji u Albaniji započinju mnogo biblijskih kurseva i da puno novih dolazi na sastanke. Nakon toga sam rekla roditeljima da bih volela da se preselim u Albaniju. Iako ih je to malo iznenadilo, tata mi je rekao: ’Moli se za to i, ako je Jehovina volja, tvoja želja će se ostvariti.‘ Nekoliko meseci kasnije, pozvani smo da se kao porodica preselimo u Albaniju.“ Ona je sve do danas ostala u toj zemlji. U međuvremenu se udala za Orgesa i njih dvoje sada tamo punovremeno služe.

 Đanpjero se sa svojom suprugom Glorijom preselio u Albaniju nakon što se penzionisao. On je ispričao: „Odgajili smo svoje sinove u Italiji. Trojica od njih su se kasnije preselila u drugu zemlju da bi pomogli u propovedanju. I mi smo poželeli da uradimo nešto slično nakon što smo pročitali članak ’Možeš li preći u Makedoniju?‘ u jednoj Stražarskoj kuli. Zato smo napravili plan kako bismo od moje penzije mogli da živimo u Albaniji.“

 Braća i sestre koji služe tamo gde je veća potreba za objaviteljima najpre su morali da sve dobro isplaniraju i da naprave potrebne promene da bi mogli da se presele (Luka 14:28). Između ostalog, trebalo je da dobro razmisle o tome kako će se izdržavati. Na primer, Gven je, dok je još bila u Engleskoj, odlučila da se preseli kod svoje sestre kako bi uštedela novac. Sofija i Kristofer, takođe iz Engleske, prisećaju se: „Prodali smo auto i neki nameštaj. Nadali smo se da ćemo imati dovoljno novca da ostanemo barem godinu dana.“ Na njihovu radost, ostali su mnogo duže.

 Neki objavitelji koji su se preselili u Albaniju odlaze u svoju zemlju na nekoliko meseci, rade i štede novac, a onda se vrate. Tako je bilo sa Elizeom i Mirjam. Elizeo je ispričao: „Mirjam je rodom iz jednog turističkog mesta u Italiji, gde je lako pronaći sezonski posao. Zato smo leti odlazili tamo, radili tri meseca i štedeli novac, a onda preostalih devet meseci od tog novca živeli u Albaniji. To smo radili pet godina.“

 Oni koji su se preselili moraju da se naviknu na nove okolnosti, a tamošnja braća i sestre im puno pomažu, bilo savetima bilo svojim primerom. Sofija kaže: „Zime u Albaniji su mnogo oštrije, pa su i kuće hladnije nego kod nas. Posmatrajući kako se sestre oblače, shvatila sam da i ja moram da nabavim topliju garderobu.“ Gžegož i njegova supruga Sona preselili su se iz Poljske u Prizren, prelepi grad na Kosovu. b Gžegož kaže: „Ovde su braća i sestre tako ponizni, dobri i strpljivi. Pomogli su nam oko učenja jezika i oko mnogih drugih stvari. Primera radi, pokazali su nam prodavnice gde su cene pristupačnije i objasnili nam koje namirnice možemo kupovati na pijaci i kako da prođemo što jeftinije.“

 Onima koji su se preselili u drugu zemlju mnogo znači to što su se sprijateljili s tamošnjom braćom i bolje ih upoznali. Sona kaže: „Iz prve ruke sam videla na kakve su promene spremni ljudi kad zavole Jehovu. Na primer, neki su bili veoma privrženi svojoj veri. Ali kad su upoznali Jehovu, sve su to ostavili i potpuno su promenili život. To mi je stvarno ojačalo veru. Ovde u skupštini se osećamo korisno i potrebno. Braća i sestre su nam postali pravi prijatelji“ (Marko 10:29, 30). Glorija kaže: „Znam mnoge sestre koje su pretrpele žestoko progonstvo porodice i prijatelja, ali ostale su verne Jehovi jer ga mnogo vole. To me je baš dirnulo.“

 Preseljenje je odlična prilika da se puno toga nauči. Na primer, oni koji su se preselili u Albaniju bili su spremni da se odreknu nekih udobnosti da bi više služili Jehovi i uverili su se da to donosi mnogo radosti. Tako nešto verovatno ne bi iskusili da su ostali u svojoj zemlji. U vezi s tim, Stefano kaže: „Kod kuće sam uglavnom propovedao preko interfona i uspevao sam da kažem samo par rečenica. Ali Albanci vole da pričaju, posebno dok ispijaju kafu. Pošto sam veoma stidljiv, u početku mi je bilo neprijatno jer nisam znao o čemu da pričam s njima. Međutim, s vremenom sam naučio da se zanimam za ljude i sada više uživam u takvim razgovorima. Mnogo mi je lepše u službi.“

 Lija se sa svojim mužem Vilijamom preselila u Albaniju iz Sjedinjenih Država. Ona kaže: „Život ovde nam je otvorio nove vidike. Stekli smo nove prijatelje i od njih smo puno naučili o gostoljubivosti i pokazivanju poštovanja. Osim toga, oprobali smo se i u novim vidovima službe. Sada veštije propovedamo i bolje koristimo Bibliju.“ Vilijam kaže: „Većina ljudi koji dođu u Albaniju zaljube se u njene prelepe plaže. Ja više volim da planinarim po kamenitim ’albanskim Alpima‘. Ali ono zbog čega sam zavoleo ovu zemlju jesu ljudi. U mnogim selima, ljudi su došli u kontakt sa Svedocima samo tokom nekih propovedničkih akcija, ali nisu imali priliku da mnogo razgovaraju sa njima. Zato kad dođemo u ta sela, provedemo nekad i po celi dan razgovarajući o Bibliji samo sa nekoliko porodica.“

 One koji služe u drugoj zemlji najviše raduje kad vide kako ljudi prihvataju dobru vest (1. Solunjanima 2:19, 20). Laura, neudata sestra koja se preselila u Albaniju, priča: „Služila sam neko vreme u Fieru. Tamo je za samo dve i po godine 120 novih objavitelja počelo da propoveda dobru vest. Proučavala sam sa šesnaestoro njih!“ Druga sestra, Sandra, kaže: „Svedočila sam jednoj ženi na pijaci. Ona se krstila i kasnije se vratila u svoje selo. Kad smo se poslednji put čule, vodila je 15 biblijskih kurseva!“

 Neki već godinama služe u Albaniji i uživaju u svojoj službi. Ponekad se iznenade kad saznaju da je trud koji su uložili urodio plodom mnogo kasnije (Propovednik 11:6). Kristofer kaže: „Sreo sam čoveka s kojim sam proučavao Bibliju kad sam se tek preselio u Albaniju. Dirnulo me je što se sećao naših razgovora o Bibliji do najsitnijih detalja. Sada su i on i njegova žena kršteni Svedoci.“ Federika kaže: „U jednoj skupštini mi je prišla jedna sestra i pitala me da li je se sećam. Rekla mi je da sam joj propovedala pre devet godina. Nakon što sam se preselila u drugi grad, ona je počela da proučava Bibliju i kasnije se krstila. Činilo mi se da tih prvih godina nismo imali uspeha u službi, ali ispostavilo se da nisam bila u pravu.“

 Oni koji služe u Albaniji i na Kosovu vide da Jehova blagosilja njihov trud i zbog toga su jako srećni. Elizeo, koji tamo već godinama služi, ukratko je ispričao svoje utiske: „Ljudi često misle da će pronaći sigurnost u onome za šta svet kaže da pruža sigurnost. Ali to je varka. Osećaćemo se sigurno samo ako živimo po Jehovinim načelima. To što služim u drugoj zemlji me stalno podseća na to. Ovde osećam da me braća cene, da sam koristan i imam prave prijatelje koji imaju iste ciljeve kao ja.“ Sandra je nešto slično rekla: „Oduvek sam želela da budem misionar. Kad sam se preselila u zemlju gde je potrebno više objavitelja, izgledalo je kao da mi je Jehova ispunio tu želju. Nikad nisam zažalila što sam došla u Albaniju, niti sam ikad bila srećnija.“