Dajeni je Jehovin svedok iz Brazila i provodi dosta vremena u propovedanju. Jednog dana je s ljudima razgovarala o Bibliji putem telefona i jedan mladi bračni par se zainteresovao za to. Rekli su joj da se sele u jedno udaljeno selo u kom nema ni struje ni interneta. Osim toga, u tom selu ne živi nijedan Jehovin svedok. Da bi nastavili s njom razgovor o Bibliji, dali su joj broj javnog seoskog telefona i dogovorili su se kog dana i u koje vreme će se čuti.

Dajeni je u dogovoreno vreme nazvala taj broj i par se javio. U naredne dve sedmice su još tri puta razgovarali o Bibliji.

Pa ipak, nakon toga, taj par se više nije javljao na njene pozive. Međutim, Dajeni nije odustala, već je i dalje zvala taj broj tri puta sedmično i razgovarala bi o Bibliji sa osobom koja se javi na telefon. S vremenom je Dajeni započela nekoliko biblijskih kurseva s nekim ljudima iz tog sela.

Jednog dana, dok su Dajeni i njen muž proučavali Bibliju sa jednim mladićem preko tog telefona, jedan sveštenik iz sela je čuo o čemu razgovaraju. Stao je pored tog mladića da bi bolje čuo o čemu je reč, a onda je tražio da razgovara sa Dajeni i njenim mužem. Toliko mu se dopalo ono što je čuo od njih, da je i sam izrazio želju da proučava Bibliju.

S vremenom su Dajeni i njen suprug proučavali Bibliju putem telefona sa šestoro njih koji žive u tom zabačenom selu, a među njima je i taj sveštenik. Neki od njih su već pratili sastanke iz te iste telefonske govornice, a jedan od njih je čak napravio klupu kako bi ti ljudi koji proučavaju imali gde da sednu tokom kursa.

Dajeni i njen muž su srećni što imaju priliku da razgovaraju o Bibliji s ljudima u ovom zabačenom selu. Ona kaže: „Jehova može da se pobrine da dobra vest stigne do svih ljudi, pa čak i do onih koji žive tako daleko.“