Nakon što se krstila kao Jehovin svedok, Zarina se iz Rusije vratila u svoju zemlju u srednjoj Aziji, čvrsto rešena da svoje dve ćerke odgaja u istini. Pošto je bila u lošoj finansijskoj situaciji, morala je da živi sa svojim roditeljima i bratom i snajom u jednosobnom stanu. Roditelji su joj zabranili da ćerke poučava u ono što veruje, a unuke su upozorili da sa majkom ne razgovaraju o Bibliji.

 Zarina je mnogo razmišljala o tome kako da pomogne svojoj deci da upoznaju Jehovu (Poslovice 1:8). Žarko mu se molila za pomoć i mudrost. Zatim je preduzela nešto konkretno. Vodila ih je u šetnju i razgovarala s njima o divnoj prirodi koja ih okružuje. Te kratke šetnje su u devojčicama probudile želju da upoznaju Stvoritelja.

 Zarina se dosetila kako da svojim ćerkama pomogne da još više nauče o Bogu. Na ceduljice je od reči do reči prepisivala odlomke i pitanja iz knjige Šta Biblija zaista naučava? a Na kraju je u par rečenica dodatno objasnila ono o čemu se govorilo u odlomcima da bi njene ćerke to bolje razumele. Zatim je te papire i olovku sakrila ispod veš-mašine u kupatilu. Kada su devojčice odlazile u kupatilo, čitale su ono što im je mama napisala i zapisivale odgovore na pitanja.

 Na taj način, Zarina je uspela da sa ćerkama prođe dva poglavlja iz knjige Šta Biblija naučava pre nego što su se odselile. Od tada je mogla da na miru vaspitava svoju decu. U oktobru 2016, obe ćerke su joj se krstile. Srećne su što je njihova majka bila mudra i što je pronašla način da im pomogne da uče o Bogu.