Mod živi u Francuskoj i radi u jednoj školi kao lični pratilac dece s posebnim potrebama. Pre izvesnog vremena, na jednom času je bilo reči o holokaustu i koncentracionim logorima tokom nacističkog režima. Zatvorenici su nosili uniforme na kojima je bila prišivena oznaka određene boje. Boja i oblik oznake ukazivali su na to zašto je osoba zatvorena.

 Govoreći o oznakama u obliku ljubičastog trougla, koje su nosili neki zatvorenici, nastavnik je rekao: „Mislim da je to bila oznaka za homoseksualce.“ Nakon časa, Mod je prišla nastavniku i objasnila mu da su ljubičaste trouglove nosili Jehovini svedoci. a Predložila je da mu donese neki materijal na tu temu. On se složio i još je predložio da Mod napravi prezentaciju za učenike.

 Kasnije je jedna nastavnica na svom času govorila o istoj temi. Tom prilikom je pomoću jedne tabele prikazala različite oznake koje su zatvorenici nosili. U tabeli je stajalo da su ljubičaste trouglove nosili Jehovini svedoci. Nakon časa, Mod je prišla i ovoj nastavnici s predlogom da joj donese materijal koji govori o toj temi. I ova nastavnica je to prihvatila i predložila Mod da održi izlaganje pred učenicima.

 Mod je napravila 15-minutnu prezentaciju za čas kod prvog nastavnika, ali kada je trebalo da je iznese, on joj je rekao: „Imate ceo čas na raspolaganju.“ Mod je započela prezentaciju dokumentarnim filmom o progonstvu Jehovinih svedoka tokom nacističkog režima. Kada je u filmu rečeno da su nacisti oduzeli Jehovinim svedocima ukupno 800 dece, Mod je zaustavila film i pročitala iskustva troje od te dece. Nakon filma, Mod je svoje izlaganje zaključila oproštajnim pismom iz 1940-te koje je napisao 19-godišnji Jehovin svedok iz Austrije, Gerhard Štajnaher. Napisao ga je svojim roditeljima samo nekoliko sati pre nego što su ga nacisti pogubili. b

 Mod je sličnu prezentaciju iznela i pred drugim razredom. Zahvaljujući tome što je Mod bila hrabra, oba nastavnika sada obavezno spomenu Jehovine svedoke kada na času govore o žrtvama koje su stradale u nacističkim logorima.