„Rodila sam se u porodici koja je služila Jehovi“, kaže Rejčel, koja danas živi u Dominikanskoj Republici. „Nažalost, kad sam imala sedam godina, moj otac je prekinuo svaki kontakt s Jehovinim narodom i počeo žestoko da se protivi istini. Na svaki mogući način mi je otežavao da služim Jehovi. Na primer, obećavao mi je razne stvari ako ostavim Jehovu – mobilni telefon, put u Diznilend, pa čak i kreditnu karticu! A ponekad je batinama pokušavao da mi ’izbije Jehovu iz glave‘. Rekao je da ako ne budem mogla da hodam ili pričam neću moći ni da idem na sastanke. Ali time ništa nije postigao. Bila sam odlučna da ne propuštam sastanke.

 „Tata me nikad nije tukao kad je mama bila kod kuće. Pretio je da će i nju povrediti ako joj slučajno nešto kažem o batinama. Za moje povrede je uvek govorio da sam ih dobila na časovima borilačkih veština koje mi je na silu davao.

 „Bila sam isuviše mala i isuviše sam se bojala oca da bih išta rekla mami. Zato sam sve pričala Jehovi. Živeli smo u Merilendu, u Sjedinjenim Državama, i iza kuće smo imali šumu. Odlazila bih u tu šumu i dugo se šetala dok ne dođem do jednog prelepog hrasta sa širokim granama. Popela bih se na njega i udobno se smestila, a onda bih pričala s Jehovom. Govorila sam mu kako se osećam i šta bih sve volela da radim za njega kad odrastem, samo ako mi pomogne da preživim sve ovo. Pričala sam mu i šta ću da radim u novom svetu, kako ću imati divnu porodicu i kako ću biti srećna i spokojna, jer se tada neću ničega bojati i neće me ništa boleti.

 „Kad god je tata pokušavao da me podmićivanjem ili batinama odvrati od Boga, Bog bi uvek našao način da me uteši i da mi snagu da izdržim. Pomogao mi je da mu ostanem verna i čvrsta u istini.

 „Krstila sam se sa deset godina, a dve godine kasnije upisala stalnu pionirsku. Nisam rekla tati ni za jedno ni za drugo, ali kad je saznao, tako jako me je udario da mi je iščašio vilicu.

 „Neki su mi savetovali da prestanem s pionirskom službom jer sam bila jako mlada i pitali su se da li sam razumela koliko je to ozbiljna odluka. U mom okruženju je bilo i mladih Svedoka kojima duhovnost nije bila toliko važna. Puno vremena su trošili na provod i rekreaciju i meni je to delovalo privlačno. Ponekad sam bila u iskušenju da im se pridružim. Pitala sam se zašto ne bih malo usporila u službi i zabavljala se kao i moji vršnjaci. Ali kad god bih se tako osećala, razgovarala sam s Jehovom o tome.

 „Kad sam imala 15 godina, dobila sam ponudu od jedne prestižne modne agencije. Nudili su mi veliku svotu novca da radim za njih u Milanu u Italiji. Laskala mi je pomisao na to da budem model, da se pojavljujem u modnim časopisima i da nosim ekskluzivnu odeću na pistama. Bila sam stalni pionir već skoro tri godine i razmišljala sam da bi mi taj posao pružio finansijsku sigurnost i pomogao mi da još dugo budem pionir. Pošto nas je moj otac napustio, želja da pomognem mami je isto bio jedan od razloga da prihvatim ovu ponudu.

 „Mnogo sam se molila i razgovarala sam sa mamom, koja je i sama godinama bila pionir. Razgovarala sam i sa jednim dragim starešinom kog sam mnogo cenila. Naravno, po svom običaju otišla sam i do svog drveta i tamo se molila. Biblijski stih koji mi je pročitao taj starešina bio je Jehovin odgovor na moje molitve. Pročitao mi je Propovednika 5:4 gde piše: ’Kad daješ zavet Bogu, ne oklevaj da ga ispuniš [...] Ispuni svoj zavet.‘ Ja sam se zavetovala Jehovi da ću mu služiti celim srcem i shvatila sam da bi me taj posao verovatno udaljio od njega. Zato sam odlučila da odbijem ponudu.

 „Jehova mi je očigledno pomogao da preživim teško detinjstvo. Sada sam u srećnom braku sa Hasirom i imamo sina Konora koji ima devet godina. Hasir je starešina, a Konor je nekršteni objavitelj. U punovremenoj službi sam skoro 27 godina.

 „Često se setim dugih razgovora s Jehovom na hrastovom drvetu u šumi iza naše kuće. Preklinjala sam ga da mi pomogne i on je uvek bio tu za mene. Jačao me, tešio i usmeravao. Jehova mi je uvek iznova pokazivao koliko je divan otac. Srećna sam što sam odlučila da mu služim celim srcem. To je najbolja odluka koju sam ikada donela.“