Vrati se na sadržaj

Gore: Braća i sestre u Valoni, u Albaniji, 1930. Gore desno: Nekoliko starih brošura na albanskom. Dole desno: Dejvid Splejn, član Vodećeg tela, 2005. godine na regionalnom kongresu „Poslušnost Bogu“ objavljuje izlazak prevoda Novi svet na albanskom

7. JANUAR 2022.
ALBANIJA

Dobra vest se u Albaniji propoveda već 100 godina uprkos višedecenijskoj zabrani

Dobra vest se u Albaniji propoveda već 100 godina uprkos višedecenijskoj zabrani

Godine 2022. navršava se 100 godina od kako u Albaniji postoje Jehovini svedoci.

Našo Idrizi je jedan od prvih Albanaca koji su prihvatili istinu. Živeo je u Sjedinjenim Državama 20-ih godina prošlog veka i tamo je počeo da proučava sa Istraživačima Biblije, kako su se Jehovini svedoci tada zvali.

Vratio se u Albaniju 1922. S vremenom su se i drugi Istraživači Biblije poreklom iz Albanije vratili kući i počeli da govore drugima o onome što su saznali.

Tanas Dulji

Tanas Dulji je bio jedan od prvih Istraživača Biblije u Albaniji. On je ispričao: „U Albaniji je 1925. bilo tri skupštine i dosta Istraživača Biblije i zainteresovanih ljudi u raznim krajevima zemlje.“

Tih godina je nekoliko publikacija prevedeno na albanski, na primer knjige Harfa Božja i Poželjna vladavina. U izdanju Stražarske kule od 1. decembra 1925. pisalo je da je „uručeno mnogo [publikacija na albanskom] i da Albanci prihvataju istinu s velikom radošću“.

Arđiro i Našo Dori

Pošto su Svedoci revno propovedali, ljudi su počeli da ih nazivaju unđilor, što znači „jevanđelizatori“. Našo Dori se krstio 1930. i on je ispričao: „Bio sam deo grupe objavitelja koja je 1935. iznajmila autobus da bi otišla u grad Keljcur da propoveda. Posle toga su organizovana i duža putovanja po Albaniji. Propovedali smo u gradovima Permet, Leskovik, Ersek, Korča, Pogradec i Eljbasan. Na kraju smo stigli u Tiranu, taman na vreme da obeležimo godišnjicu Hristove smrti.“

Albanija je 1939. dospela pod vlast fašističke Italije i Jehovini svedoci su zabranjeni. Braća su imala probleme i zbog toga što su odbila da se bore u ratu između Grčke i Italije. a Tih godina je njih 15 poslato u zatvor. Brat Nikodim Šiti je poslat u koncentracioni logor iz kog se nikada nije vratio.

Pred kraj Drugog svetskog rata, u Albaniji je 1944. vlast preuzela Komunistička partija. Progonstvo braće se nastavilo. Mnogi su bili uhapšeni i mučeni. Drugi su poslati u radne logore, daleko od svojih porodica. U tom periodu je Albanija bila zatvorena za ostatak sveta. U Godišnjaku Jehovinih svedoka za 1959. pisalo je sledeće: „Vlasti zemlje mogu odvojiti braću iz Albanije od društva novog sveta, ali ne mogu sprečiti da Božji duh deluje na njih.“ Albanija je prva zemlja koja je sebe proglasila ateističkom zemljom. Bilo je to 1967. Mala grupa Svedoka koja je tamo ostala i dalje je veoma oprezno ispovedala svoju veru.

Nakon pada komunizma, Jehovini svedoci su zvanično priznati 22. maja 1992, nakon što su više od 50 godina bili pod zabranom.

U Albaniji sada postoji oko 5 550 Svedoka koji služe u 89 skupština. Srećni smo što se i pored žestokog progonstva Jehovina reč širila u ovoj zemlji „zahvaljujući njegovoj moći“ (Dela apostolska 19:20).

a Ovaj sukob između Grčke i Italije trajao je od 28. oktobra 1940. do 23. aprila 1941. i obeležio je početak nemačke invazije na Balkan u Drugom svetskom ratu.