Sestra Sesilija Alvarez, iz Argentine, čitavog života se bori sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Prvu operaciju je imala sa samo 16 dana. Doktori u Argentini su 18. maja 1994. ispravili urođene mane na njenoj kičmi. Od tog dana pre 25 godina, Sesilija je imala još 42 operacije, a većina je obavljena dok je još bila dete. Poslednja u nizu bila je operacija kuka, obavljena ranije ove godine. Kao i sve prethodne operacije i ova je uspešno izvedena bez transfuzije krvi.

Sesilija kaže: „Toliki broj operacija i zahvata sa sobom nosi veliki stres.“ Međutim, ona se trudi da bude pozitivna i da se oslanja na Jehovu. Osim toga, ona i njeni roditelji su se trudili da se uvek drže saveta lekara. „Od presudne važnosti je bilo da unapred pripremim svoje telo za operaciju“, kaže Sesilija. „To je podrazumevalo uzimanje gvožđa, folne kiseline, eritropoetina, kao i ishranu bogatu gvožđem, čime se pospešuje proizvodnja crvenih krvnih zrnaca.“

Govoreći o lekarskim timovima koji su joj pomagali tokom godina, Sesilija kaže: „Izuzetno cenim njihov rad, ne samo zato što su mi spasli život već i zato što su poštovali moju odluku da ne primim transfuziju krvi.“

Lekari specijalisti koji su lečili Sesiliju izrazili su poštovanje prema njoj i braći koja su joj pomagala. Dr Ernesto Bersuski, nekadašnji šef odeljenja spinalne patologije u dečjoj bolnici Huan P. Garan, u Buenos Ajresu i lekar koji je učestvovao u mnogim Sesilijinim operacijama kičme, kaže: „Dok sam lečio Sesiliju, video sam koliko je čvrsta u svojim uverenjima i koliko jasno ume da ih objasni. Mnogo puta sam razgovarao sa njom – objašnjavao joj šta ću uraditi i uveravao je da joj neće biti data transfuzija.“

Dr Susana Siruzi, advokat i član komisije za bioetička pitanja u dečjoj bolnici Huan P. Garan, kaže: „Postojala je dobra saradnja između Jehovinih svedoka i medicinskog osoblja. Radili smo zajedno s Jehovinim svedocima kako bismo napredovali, menjali smo svoje stavove, metode rada i usvajali nova naučna znanja i na taj način smo razvili metode lečenja bez transfuzije krvi.“

Osim medicinskih stručnjaka, Sesililja smatra da su za uspeh njenog lečenja zaslužni i njeni suvernici koji su joj pružali podršku. Ona kaže: „Veoma sam zahvalna Odboru za odnose s bolnicama (OOB) i Grupi za posećivanje pacijenata. Mnogo mi je značila njihova samopožrtvovanost i to što su uvek bili na raspolaganju, iako imaju porodice i druge obaveze.“

Iako trpi konstantan bol i vezana je za invalidska kolica, dvadesetpetogodišnja Sesilija je poznata po svom pozitivnom stavu. Ona kaže: „Verujem da su mi ova traumatična iskustva pomogla da poboljšam svoj karakter i da izgradim hrišćanske osobine.“

Sesilija još kaže: „Nakon jedne operacije, član OOB-a me je posetio i citirao mi Poslovice 10:22: ’Blagoslov od Jehove obogaćuje, i nikakav [trajan] bol Bog pri tom ne zadaje.‘ Taj stih mi se zauvek urezao u um i srce.“

Naša sestra Sesilija je 1. maja 2019. dobila poseban blagoslov kada je naimenovana da služi kao stalni pionir. Nema sumnje da je Jehova teši i jača ovu našu dragu sestru. I zato ona za uzvrat radosno drugima prenosi utehu iz Božje Reči.

Uvereni smo da će Jehova i dalje tešiti sve nas dok se suočavamo s raznim kušnjama, baš kao što teši i Sesiliju (2. Korinćanima 1:4).