Dana 15. decembra 2020, Komitet UN za ljudska prava doneo je dve važne odluke u korist naše braće u Azerbejdžanu. U pitanju su sledeći slučajevi: Rahima Husejnova protiv Azerbejdžana i Saladin Mamadov, Rašad Niftalijev i Sadagat Abasova protiv Azerbejdžana. U oba slučaja, u zaključku odluke stoji da je Azerbejdžan narušio prava Jehovinih svedoka i da treba da izmeni neke svoje zakone kako se tako nešto ne bi ubuduće ponavljalo.

U slučaju Rahima Husejnova protiv Azerbejdžana radi se o našoj sestri koja je u decembru 2014. u Bakuu uhapšena i pritvorena zato što je drugima govorila o svojoj veri u Boga. Pošto u to vreme Jehovini svedoci u Bakuu nisu bili registrovani kao verska zajednica, okružni sud joj je naložio da plati kaznu u iznosu od 1 500 azerbejdžanskih manata (882 američka dolara). a Naša sestra je uložila žalbu na tu odluku, ali Apelacioni sud u Bakuu je podržao odluku nižeg suda. Sestra Husejnova je odlučila da svoj slučaj iznese pred međunarodni sud.

Komitet UN za ljuska prava je presudio da je država prekršila član 18(1) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Komitet je naložio Azerbejdžanu da našoj sestri plati odgovarajuću odštetu. Zanimljivo je što u objavljenoj odluci ovog Komiteta piše da Azerbejdžan „ima obavezu da preduzme sve neophodne korake kako se ovakva kršenja ljudskih prava ne bi ponovila, a to podrazumeva izmenu nekih zakona, odredbi i/ili procedura s ciljem da se ljudska prava navedena u Međunarodnom paktu pod članom br. 18 u potpunosti poštuju“.

Slučaj Saladin Mamadov, Rašad Niftalijev i Sadagat Abasova protiv Azerbejdžana odnosi se na grupu naše braće i sestara iz Gandže koji su se okupili u kući brata Mamadova kako bi zajedno proučavali Bibliju. U oktobru 2014, policajci su upali na njihov mali sastanak, pretresli kuću našeg brata i konfiskovali Biblije i druge stvari. Brat Mamadov, brat Niftalijev i sestra Abasova odvedeni su u policijsku stanicu u kojoj su zadržani više od šest sati. Dva dana kasnije, izvedeni su pred okružni sud u tom gradu. Prema presudi ovog suda, njihov sastanak je bio ilegalan budući da u Gandži nisu bili registrovani kao verska zajednica. Trebalo je da svako od njih plati kaznu u iznosu od 2 000 azerbejdžanskih manata (1 176 američkih dolara). Njih troje su uložili žalbu Apelacionom sudu u Gandži. Nažalost, Apelacioni sud je podržao odluku nižeg suda. Na kraju su uložili žalbu Komitetu UN za ljudska prava.

Komitet je došao do zaključka da je Azerbejdžan prekršio nekoliko članova Međunarodnog pakta i da treba da im plati odštetu. U zaključku presude je pisalo da „okružni sud ničim nije argumentovao zašto je bilo neophodno da naša braća registruju svoju versku zajednicu da bi ispovedali svoju veru u privatnosti svog doma“. Ova presuda potvrđuje pravo naše braće u Azerbejdžanu da se sastaju iako nisu registrovani kao verska zajednica.

Baš kao i u slučaju Rahime Husejnove, Komitet je od Azerbejdžana tražio da neke „zakone, odredbe i/ili procedure“ izmeni kako bi oni štitili ljudska prava zagarantovana Međunarodnim paktom.

Drago nam je što možemo reći da se situacija u Azerbejdžanu popravila i da poslednjih nekoliko godina vlasti ne prave našoj braći probleme. Nadamo se da će ove dve odluke zakonski utvrditi pravo na propovedanje dobre vesti u Azerbejdžanu (Filipljanima 1:7).