Iscrpljene i slabe, ali odvažne Irina Zaharčenko i Valida Džabrajilova prisustvovale su suđenju održanom 28. januara 2016, u Okružnom sudu u Bakuu. U sudnici su stajale iza rešetaka kao da su okoreli kriminalci i slušale presudu koju je pročitao sudija Akram Gahramanov. Proglasio ih je krivima za deljenje verske literature bez dozvole države i osudio ih na novčanu kaznu od po 7000 manata (oko 3900 evra). Pošto su u zatvoru već provele 11 meseci, sudija je ukinuo plaćanje novčane kazne i pustio ih na slobodu.

Ministarstvo državne bezbednosti Republike Azerbejdžana optužilo je gospođu Zaharčenko i gospođu Džabrajilovu, koje su Jehovini svedoci, da su počinile krivično delo kada su jednoj sugrađanki u Bakuu dale brošuru o Bibliji. Ministarstvo je deset nedelja sprovodilo istragu o ovom navodnom zločinu i u više navrata ih podvrglo agresivnom ispitivanju. Kada su se 17. februara 2015. odazvale na još jedan poziv Ministarstva, bile su zatečene kada su shvatile da zapravo prisustvuju zatvorenom sudskom saslušanju * nakon kog su poslate u pritvor.

Vlasti su od početka prema ovim ženama postupale kao prema kriminalcima koji predstavljaju „pretnju za društvo“. Jedan od advokata odbrane rekao je: „Bio sam zapanjen kada sam čuo kakvim su bombastičnim rečima opisani postupci ovih žena. Optužene su da su se udružile s namerom da počine krivično delo i da su smišljeno prekršile zakon. U stvari, Valida je posetila jednu ženu sa kojom je ranije razgovarala o Bibliji i koja je od nje tražila versku literaturu. Ta žena je pozvala Validu i Irinu u svoj dom na čaj i uzela od njih biblijsku brošuru.“

Tokom jedanaestomesečnog pritvora, Ministarstvo državne bezbednosti je držalo gospođu Zaharčenko i gospođu Džabrajilovu u izolaciji. Nisu smele da primaju posete, da obavljaju telefonske pozive, dobijaju pisma, niti da kod sebe imaju Bibliju. Bile su pod stalnim psihološkim pritiskom. Smršale su, počele su da pate od nesanice i bile su vrlo slabe. Sud je odbio sve zahteve da do suđenja budu premeštene u kućni pritvor.

Ministarstvo im je dodatno otežalo situaciju time što je na saslušanjima u maju, julu i septembru 2015. tražilo da im se pritvor produži. Kada je u decembru slučaj konačno došao na sud, sudija Gahramanov je tri puta odlagao ročišta. Tako su Irina i Valida do donošenja presude 28. januara 2016, u pritvoru provele skoro godinu dana.

Sudske rasprave su otkrile da je Ministarstvo državne bezbednosti imalo i neke skrivene namere što se tiče Jehovinih svedoka. Ovo ministarstvo je tražilo od suda da ove žene zadrži u pritvoru kako bi se saznalo koji su još Jehovini svedoci učestvovali u navodnim krivičnim delima. Dok su njih dve bile u zatvoru, policija je pravila probleme Svedocima u Bakuu, u više navrata ih ispitivala i izvršila pretres u više od 10 privatnih domova, kao i u jednoj dvorani u kojoj se održavaju verski sastanci.

Jehovini svedoci su se obratili međunarodnim organizacijama za ljudska prava, tražeći da gospođa Zaharčenko i gospođa Džabrajilova budu oslobođene. Podneli su žalbe Evropskom sudu za ljudska prava i još nekim telima pri Ujedinjenim nacijama. Jehovini svedoci iz celog sveta poslali su na hiljade pisama vlastima u Azerbejdžanu. Predstavnici Jehovinih svedoka obraćali su se vladama u svojim zemljama i slali pisma predsedniku Azerbejdžana, tražeći da postupi čovečno i interveniše u korist Irine Zaharčenko i Valide Džabrajilove.

Radna grupa UN koja se bavi ispitivanjem zatvaranja bez zakonskog osnova izvestila je da Azerbejdžan krši prava ovih žena i da snosi krivicu za versku diskriminaciju. Ona je zatražila od vlasti u Azerbejdžanu da oslobode gospođu Zaharčenko i gospođu Džabrajilovu i da im isplate odštetu zbog neosnovanog zatvaranja. Narednog dana, Savet za ljudska prava UN zatražio je od vlasti da gospođu Zaharčenko zbog pogoršanja zdravstvenog stanja prebaci u kućni pritvor.

Sudija Gahramanov je prvo saslušao navodnu žrtvu kojoj su gospođa Zaharčenko i gospođa Džabrajilova dale brošuru. Tokom saslušanja, ova žena je davala nedosledne izjave koje su bile u suprotnosti s njenim ranijim svedočenjem. Ona nije mogla da objasni kakva joj je šteta naneta i zašto sebe smatra žrtvom. Zatim je sudija dozvolio gospođi Zaharčenko i gospođi Džabrajilovoj da joj postavljaju pitanja. One su s poštovanjem istakle nedoslednosti u svedočenju ove žene, kao i neistine u njenim izjavama. Obe su rekle toj ženi da joj opraštaju.

Sudija je takođe saslušao dva svedoka koja su potvrdila da su gospođa Zaharčenko i gospođa Džabrajilova bez dozvole delile versku literaturu. Ovi svedoci su prethodno potpisali izjave u kojima stoji da su njih dve počinile krivično delo, ali su na sudu priznali da te izjave nisu ni pročitali. Tokom ispitivanja su takođe priznali da ne poznaju Irinu i Validu i da im one nisu dale nikakvu versku literaturu. Izjava trećeg svedoka, koju je sudija naglas pročitao, takođe je bila nedosledna i kontradiktorna.

Iako su dokazi govorili u prilog gospođi Zaharčenko i gospođi Džabrajilovoj, sudija ih je proglasio krivima po optužbi. Nakon suđenja, advokat koji je učestvovao u odbrani ovih žena izjavio je: „Smatram da je ovakva presuda apsurdna. Radna grupa UN je uvidela kakva je nepravda naneta ovim ženama i tražila da budu oslobođene i da im se isplati odšteta. A sada, samo nekoliko nedelja kasnije, sudija ih proglašava krivima.“ Irina Zaharčenko i Valida Džabrajilova razmišljaju o ulaganju žalbe na ovu nepravednu presudu.

Jehovinim svedocima u svetu je drago što su Irina Zaharčenko i Valida Džabrajilova na slobodi sa svojim porodicama koje brinu o njima i što mogu da prime neophodnu medicinsku negu. Ali još uvek ne mogu da veruju da je Azerbejdžan dozvolio nepravedno i okrutno postupanje prema dvema miroljubivim i nedužnim ženama – i sve to opravdao sudskom presudom.

Pored Svedoka još mnogi su zabrinuti zbog očitog kršenja verske slobode u Azerbejdžanu. Međunarodna zajednica s pažnjom prati ima li napretka u načinu na koji se azerbejdžanske vlasti odnose prema verskim manjinama. Jehovini svedoci će i dalje nastojati da postignu sporazum s vlastima u Azerbejdžanu o pitanju slobode veroispovesti.