Jednog nedeljnog jutra, u dvorani u Bakuu, u Azerbejdžanu, okupilo se otprilike 200 muškaraca, žena i dece da bi slušali pouku iz Svetog pisma.

Policajci su provalili vrata i upali u pratnji zvaničnika i TV izveštača. Osim što su prekinuli sastanak Jehovinih svedoka, policajci su pretukli nekoliko muškaraca, pretresli objekat bez naloga, vređali prisutne i oduzeli im novac, kompjutere i biblijsku literaturu. Mnoge Svedoke su priveli u policijsku stanicu i tamo ih držali satima. Šestoro Svedoka koji su strani državljani zadržano je nekoliko dana u pritvoru, a zatim deportovano. Televizijski izveštaj o ovoj raciji oklevetao je Svedoke.

Sve ovo se odigralo 24. decembra 2006. i postalo je osnov za prvu žalbu koju su protiv Azerbejdžana Jehovini svedoci podneli Evropskom sudu za ljudska prava. Otada su Svedoci uložili još 18 žalbi Evropskom sudu zbog kršenja verske slobode.

Žalbe protiv Azerbejdžana predate Evropskom sudu za ljudska prava do 31. januara 2014. 

Sledeći primeri govore o nekim problemima s kojima se Jehovini svedoci suočavaju u Azerbejdžanu i zbog kojih ulažu žalbe Evropskom sudu za ljudska prava.

• Odbijanje zahteva za ponovnu registraciju

  Verska zajednica Jehovinih svedoka prvi put je registrovana u Bakuu 22. decembra 1999, a 7. februara 2002. ponovo ju je registrovala Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama. Vlada Azerbejdžana je 2009. usvojila amandmane na Zakon o slobodi veroispovesti i zatražila je od svih verskih zajednica da se ponovo registruju. Verska zajednica Jehovinih svedoka je predala zahtev za registraciju, ali ga je Uprava odbila zbog nekih formalnosti. Iako nije poništila registraciju iz 2002. godine, vlada nije omogućila ponovnu registraciju na osnovu izmenjenog zakona o religiji.

• Policijsko maltretiranje

  Jehovini svedoci svake sedmice u privatnim kućama održavaju sastanke na kojima obožavaju Boga. Policija je nekoliko puta upala u privatne kuće i bez ovlašćenja prekinula sastanke. Prema prisutnima su se ponašali bez imalo poštovanja, satima ih držali u policijskoj stanici i oduzeli im literaturu koju koriste na sastancima. Neki Svedoci su dobili velike novčane kazne. U Gandži je tokom 2011. osuđeno šestoro Svedoka. Oni su ukupno morali da plate skoro 9000 evra zbog prisustvovanja verskom sastanku koji vlada nije odobrila. Poslednje dve policijske racije bile su 11. januara i 2. marta 2014.

• Cenzura literature

  Azerbejdžan je jedina zemlja članica Saveta Evrope * koja je uvela obaveznu cenzuru verske literature, čime je prekršila sopstveni ustav. * Zbog te cenzure, vlasti Svedocima mogu ograničiti ili zabraniti uvoz biblijske literature iz drugih zemalja članica Saveta Evrope. Među zabranjenom literaturom se nalaze brojna izdanja Stražarske kule, časopisa s verskim temama koji Svedoci izdaju dva puta mesečno. * Sudovi u Azerbejdžanu su odbacili tužbe koje su Svedoci zbog cenzure podneli protiv Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama.

Mnoge međunarodne organizacije koje se bave ljudskim pravima ispitale su zakon o verama u Azerbejdžanu i ophođenje ove države prema verskim zajednicama. Slede neka od njihovih zapažanja.

• U godišnjem izveštaju Američke komisije za međunarodnu versku slobodu iz 2013. piše: „Iako azerbejdžanska vlada tvrdi da je tolerantna, u ovoj državi je ugrožena verska sloboda, pogotovo nakon donošenja strogog zakona o verama iz 2009.“

• U izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije izražena je velika zabrinutost zbog ograničenja nametnutih verskim zajednicama. Za azerbejdžanski zakon o verama u ovom izveštaju je rečeno: „Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije svesrdno preporučuje azerbejdžanskim vlastima da zakon dovedu [...] u sklad s propisima Evropske konvencije o ljudskim pravima.“

• Venecijanska komisija Saveta Evrope dala je detaljne preporuke što se tiče izmena azerbejdžanskog Zakona o slobodi veroispovesti. Komisija kaže: „Ovaj zakon ima nekoliko vrlo restriktivnih odredbi koje su u suprotnosti s međunarodnim standardima [...] Treba izmeniti odredbe koje regulišu glavna pitanja kao što su sveobuhvatnost zakona, ko ima pravo na slobodu veroispovesti i savesti, registrovanje, nezavisnost i ukidanje verskih zajednica, prigovor savesti, prozelitizam, izdavanje i distribuisanje verskog materijala.“

Za Jehovine svedoke širom sveta veoma su dragocene sloboda izražavanja, okupljanja, udruživanja, savesti i veroispovesti. Zahvalni su državama koje uvažavaju ova prava. U Azerbejdžanu ima 2500 Svedoka i onih koji dolaze na njihove sastanke. Svi oni se nadaju da će uskoro imati versku slobodu poput drugih religija u ovoj zemlji.